U detinjstvu, tokom školskih dana, često sam primećivala razlike među vršnjacima – naročito kada je reč o materijalnom bogatstvu. Uvek je postojala ta jedna grupa dece koja su se isticala – ne znanjem ili dobrotom, već time što su dolazili iz imućnijih porodica. Ponosno su govorili o novim igračkama, luksuznim putovanjima i brendiranoj odeći, a mi ostali smo ćutke slušali, svako sa svojim mislima.
Iako sam dolazila iz porodice koja nije imala mnogo, nikada nisam smatrala da zbog toga vredim manje. Moji roditelji su me učili da se prava vrednost čoveka ne nalazi u stvarima koje poseduje, već u onome kakva je osoba – koliko voli, koliko je pažljiva, i koliko drugima čini dobro.
Jednog dana, u razredu, jedna devojčica iz imućne porodice je stala ispred mene i sa osmehom punim ponosa rekla:
„Moja mama je kupila novo auto, i imamo kućnu pomoćnicu, kuvara, medicinsku sestru, pa čak i privatnog učitelja!“
Zatim je dodala:
„Moja mama je bogatija od tvoje.“
Njene reči su odzvanjale učionicom. Na trenutak sam ćutala, osećajući kako svi gledaju u mene. A onda sam duboko udahnula, skupila hrabrost i tiho, ali sigurno rekla:
„Možda je tvoja mama bogatija novcem, ali moja mama je bogata ljubavlju.“
Zbunjeno me pogledala, a ja sam nastavila:
„Moja mama nema kućnu pomoćnicu, ali je svakog dana uz mene. Drži me za ruku kad se plašim i grli me kad mi je teško. Možda nema kuvara, ali sprema večeru s ljubavlju, čak i kada dođe umorna s posla. Nema medicinsku sestru, ali ostaje budna kraj mog kreveta kada sam bolesna, sve dok mi ne bude bolje. I iako nema privatnog učitelja, sedi sa mnom i uči me, ohrabruje me da nikada ne odustanem.“
U učionici je nastao muk. U tom trenutku, sve luksuzne stvari koje je devojčica spominjala izgubile su na značaju. Jer istina je – ljubav, podrška i briga nemaju cenu.
Tog dana naučila sam važnu lekciju, koju nosim sa sobom i danas:
Najvrednije stvari u životu ne mogu se kupiti novcem. Ljubav, pažnja, razumevanje – to su temelji prave sreće.
Danas, kad god čujem nekoga kako se hvali materijalnim bogatstvom, setim se svoje mame. Žene koja možda nije imala mnogo u novčaniku, ali je imala srce veće od sveta. Naučila me je da prava sreća dolazi iznutra – iz osećanja pripadnosti, iz ljubavi koju pružamo i primamo, i iz snage da budemo zahvalni za ono što imamo.
Jer ono što nas čini bogatima nije ono što posedujemo – već ono što nosimo u srcu.
