Naša planeta prolazi kroz značajne klimatske promene, a ekstremni vremenski uslovi postaju sve češći i izraženiji. To pokazuju najnovija upozorenja Svetske meteorološke organizacije i Britanske meteorološke kancelarije, koje zajedno prate globalne klimatske tokove.
Toplotni talasi, suše, poplave i snažni vetrovi beleže porast učestalosti i intenziteta. Prema prognozama, postoji oko 80% verovatnoće da će u narednih pet godina biti zabeleženi novi temperaturni rekordi. Cilj iz Pariskog sporazuma, kojim se planira ograničavanje globalnog zagrevanja na 1,5°C, sve je teže dostižan. Ukoliko dođe do povećanja temperature do 2°C, posledice po životnu sredinu i ljudsko zdravlje mogle bi biti značajne.
Stručnjaci upozoravaju da i najmanji porast temperature povećava rizik od negativnih klimatskih efekata. Posebna pažnja usmerena je na Arktik, koji se zagreva više nego ostatak sveta, što doprinosi topljenju leda i promenama nivoa mora.
Iako prirodni klimatski fenomeni poput El Ninja i La Ninje imaju uticaj na vremenske prilike, naučnici ističu da glavni izazov ostaje uticaj ljudske aktivnosti, naročito sagorevanje fosilnih goriva.
Klimatolog Rob Džekson sa Univerziteta Stanford kaže da novi temperaturni rekordi često postaju nova norma, a Samanta Berdžes iz Evropske službe za klimatske promene naglašava da su promene moguće jedino uz smanjenje emisija štetnih gasova.
Ovi nalazi naglašavaju važnost hitnih i koordinisanih akcija na globalnom nivou kako bi se ublažili budući rizici i sačuvala stabilnost ekosistema.
