U jednom selu, nekada davno, oženiše mladića koji je bio poznat po svojoj smirenosti i jednostavnom pogledu na svet. Pet dana nakon svadbe, mlada se požali svekrvi da još nisu proveli veče kako dolikuje mladencima – muž, kaže, ne obraća mnogo pažnje.
Svekrva je uz osmeh rekla:
– Idi ti u sobu, ja ću njega poslati za tobom.
Mlada ode, a uskoro i mladoženja za njom. Leže on pored nje, ali i dalje tišina. Posle nekog vremena, upita:
– Šta se vrtiš? Jel ti nešto treba?
Mlada, pomalo razočarana, reče:
– Oraha.
Momak odmah ustane da ih potraži, ali niz stepenice se spotakne i padne. Udari se i uplaši, pa uzvikne:
– Majko, nešto sam se udario!
A svekrva iz kuhinje, ne znajući šta se dogodilo, dobaci:
– Neka, sine! Samo vi učite jedno o drugom – sve je to za ljude!
