Jadransko more, poznato po svojoj bistrini, bogatom podvodnom životu i turističkoj atraktivnosti, poslednjih godina suočava se s ozbiljnom ekološkom pretnjom. U pitanju je invazivna smeđa alga Stypopodium schimperii, čije se širenje intenziviralo od 2020. godine, kada je prvi put primećena u blizini ostrva Visa, kod Komiže.
Danas, samo nekoliko godina kasnije, stručnjaci upozoravaju da bi ova vrsta mogla ozbiljno da ugrozi morski ekosistem Jadrana – sa potencijalno dugoročnim posledicama za ribarstvo, turizam i biodiverzitet.
Šta je Stypopodium schimperii i kako je stigla do Jadrana?
Stypopodium schimperii je vrsta smeđe alge poreklom iz Crvenog mora. U Mediteran je stigla kroz Sueski kanal, što je poznat put za mnoge tzv. lesepsijske migrante – organizme koji prelaze iz Crvenog mora u Sredozemlje.
Prvi put je primećena u izraelskim vodama 1973. godine, a zatim i u Libiji 1977. Na hrvatskom delu Jadrana naučnici sa Instituta za okeanografiju i ribarstvo (IOR) zabeležili su je tek 2020. godine, i to u okviru istraživačkog projekta usmerenog na strane bentoske vrste. Od tada, broj jedinki ove alge na pojedinim lokacijama eksponencijalno raste.
Zašto je ova alga opasna za Jadran?
Iako nije opasna za kupače u fizičkom smislu, Stypopodium schimperii nosi sa sobom ozbiljne ekološke posledice:
- ✅ Istiskuje autohtone vrste: Kada se širi, alga formira guste kolonije koje sprečavaju rast drugih organizama – algi, sunđera, školjki i mnogih beskičmenjaka koji čine osnovu morskog ekosistema.
- ✅ Nema prirodnih neprijatelja: Do sada nije otkrivena nijedna lokalna biljojeda vrsta koja se hrani ovom algom. To je delom zbog toga što alga sadrži supstance koje su potencijalno toksične, što je čini neprivlačnom za morske životinje.
- ✅ Menja izgled morskog dna: U oblastima koje je kolonizovala, more dno gubi svoju raznolikost i pretvara se u monokulturu, što dugoročno utiče na lanac ishrane i ekosistem.
- ✅ Ekonomski uticaj: Ugroženi su i turizam i ribarstvo – dve ključne privredne grane obalnih zajednica. Promene u ekosistemu mogu dovesti do smanjenja ribljeg fonda i smanjenja atraktivnosti ronilačkih i ekoturističkih lokacija.
Da li je bezbedno kupati se u Jadranu?
Da. Trenutno nema dokaza da je alga štetna po ljudsko zdravlje pri kupanju, niti da izaziva fizičke reakcije kod kupača. Međutim, turisti bi trebalo da:
- Izbegavaju kontakt s nepoznatim algama, naročito ako se nalaze u gustim slojevima na obali ili stenama.
- Obaveste lokalne vlasti ako primete neuobičajeno širenje algi u priobalnim vodama.
- Poštuju savete ronilačkih i ekoloških organizacija, posebno u zaštićenim područjima.
Šta kažu naučnici i kako se problem rešava?
Naučnici sa Instituta za okeanografiju i ribarstvo smatraju da je situacija ozbiljna. U stručnoj publikaciji iz 2023. godine, navodi se da bi ova alga mogla postati “invazivna vrsta broj jedan na plitkom stenovitom dnu Jadrana”.
Trenutno, ne postoje efikasna rešenja za kontrolu njenog širenja. Neki istraživači se nadaju prirodnom balansu kroz eventualnu pojavu predatora ili promenama u temperaturi i salinitetu koje bi usporile njen rast.
Da li turisti treba da budu zabrinuti?
Zabrinutost se prvenstveno odnosi na dugoročne posledice po morski svet i lokalne zajednice. Turisti mogu nastaviti da uživaju u jadranskim plažama, ali je važno biti informisan i poštovati prirodu. Pojava invazivnih vrsta je globalni problem i ne tiče se samo Jadrana – slični izazovi postoje u mnogim morima i okeanima sveta.
Kako možete pomoći?
Ako primetite neuobičajene promene u podvodnom okruženju – bilo da ste ronilac, lokalni ribar ili rekreativni turista – možete:
- Prijaviti promene lokalnim ekološkim organizacijama ili zavodima za zaštitu prirode.
- Deliti informacije o važnosti očuvanja mora i raznolikosti morskog sveta.
- Podržavati inicijative za održivi turizam i očuvanje ekosistema.
Zaključak
Stypopodium schimperii nije neposredna opasnost za kupače, ali jeste ozbiljna pretnja za Jadransko more kakvo poznajemo. Informisanost, odgovorno ponašanje i podrška naučnoj zajednici ključ su za očuvanje morskih resursa za buduće generacije.
