Kada se moj brat ženio, imao sam predrasude prema njegovom izboru. Njegova supruga bila je jednostavna žena, prirodna, bez mnogo šminke ili modernog stila. U poređenju s mojom ženom, koja je uvek doterana i posvećena svom izgledu, činilo mi se da je brat napravio loš izbor.
Dve godine kasnije, otišao sam kod njih u Nemačku da potražim posao i ostao kod njih neko vreme. Tada sam potpuno promenio mišljenje.
Iako sam isprva mislio da nije dorasla njegovom životu, ubrzo sam shvatio koliko sam grešio. Njihov dom je bio topao i uredan, ona je kuvala izvanredno – čak bolje i od naše majke, što mi je teško palo da priznam. Brat ju je voleo iskreno, i njihova međusobna pažnja i poštovanje bili su očigledni. Prvi put sam im zavidio, ali u najpozitivnijem smislu.
Za razliku od toga, moj odnos kod kuće je daleko od idealnog. Moja supruga je stalno pod stresom, opterećena društvenim mrežama, često umorna i nervozna. Sve češće se raspravljamo i sve ređe se razumemo. Počeo sam da shvatam koliko stvari nisam cenio, i koliko sam često gledao samo površinu.
Posebno me pogodilo kad sam saznao da je snaha doživela dva spontana pobačaja. To je ostavilo trag, i fizički i emotivno. Iskreno se kajem zbog svega što sam pomislio i rekao o njoj. Nadam se da će mi, ako ikada pročita ove reči i prepozna se u njima, oprostiti. Zaslužuje poštovanje – i kao žena i kao čovek.
