Tokom letnjeg raspusta, roditelji su mi pomogli da dobijem posao sobarice u jednom poznatom hotelu. Bila sam zahvalna na prilici da radim i steknem iskustvo.
Jednog dana pozvali su me sa recepcije da sredim sobu koju je upravo napustio gost. Sve je bilo u redu, ali sam primetila mnogo nove, pažljivo birane odeće na fotelji i krevetu. Iako nije bilo u opisu mog posla da diram lične stvari, odlučila sam da složim odeću kako bi soba izgledala urednije.
Nekoliko sati kasnije, iznenadio me poziv iz recepcije – gost iz te sobe je tražio da me upozna. Pomislila sam da sam možda napravila grešku. Kada sam došla, gospodin me ljubazno dočekao i rekao da je impresioniran pažnjom i trudom koji sam uložila. Zahvalio mi se i ponudio simboličnu nagradu – novčanicu i vizit kartu, uz poziv da se nekad javim ako budem želela da razgovaramo o poslovnim prilikama.
Ostala sam zatečena, jer nisam očekivala takvu zahvalnost. Bio je vrlo kulturan i srdačan. Naravno, svesna sam razlike u godinama i činjenice da treba da budem oprezna, pa još uvek razmišljam da li da mu se javim – ali iskustvo me podsetilo na to koliko ljudi umeju da cene trud i posvećenost, čak i kada mislite da niko ne obraća pažnju.
