🌐 Uvod: Šta je razbesnelo Nebojšu Vukanovića?
Nebojša Vukanović, lider pokreta Za pravdu i red, ovih dana je uzburkao javnost nakon što je objavio žestoku kritiku na račun nedavnog koncerta Marka Perkovića Thompsona na zagrebačkom Hipodromu. Prema njegovim rečima, to nije bio običan muzički događaj – već “državni projekat” koji je u znaku veličanja ustaštva i fašizma, uz tišinu državnih institucija i medija.
📣 Ključni stavovi Vukanovića
- Masovna glorifikacija ekstremizma
„Za dom spremni“, crne uniforme HOS-a, a pevanje o imenima poput Pavelića i Francetića – sve to, prema Vukanoviću, ne predstavlja samo koncert, već propagandu mržnje i glorifikaciju ratnih zločina. - Državna i medijska podrška
Posebno je ukazao na ulogu Katoličke crkve i državnih struktura koje, po njegovim rečima, daju logističku i simboličku podršku događaju, kao i šutnju Srbije, Republike Srpske i međunarodne zajednice. - Šutnja javnih servisa
Vukanović je izrazio nezadovoljstvo: „RTS je prenosio koncert uživo, dok o Oluji i progonu Srba skoro da nije bilo informacija.“ - Istorijske konture
Podsetio je i na akciju grupe “Feniks” iz 1972. godine, ističući da se ekstremne ideologije često rehabilituju uz podršku javnih institucija – „A Austrija, Nemačka i Slovenija su ga ranije zabranjivale zbog glorifikacije fašizma… a mi trpimo šutnju.” - Uporedna metafora
Vukanović je uporedio slučaj s izmišljenim scenarioima: „Zamislite da Dino Merlin nastupa u Sarajevu pa slavi zločince – tabloidi bi danima pričali o ‘islamskom ekstremizmu’. Ovako – muk.“ - Zabrinutost zbog jačanja desnice
U zaključku, upozorio je na uznemirujući trend jačanja radikalnih pokreta širom Evrope te pozvao na hitnu reakciju nadležnih institucija.
🔍 Zašto je njegov stav značajan?
- Preispitivanje granica između politike i umetnosti: Vukanović otvara diskusiju o tome gde prestaje performans, a počinje politička propaganda.
- Pitanje medijske pristrasnosti: Smeta ga šutnja službenih medija i odsustvo reakcije na događaje koji projektuju ekstremističko nasleđe.
- Podizanje svesti o istorijskoj odgovornosti: Još jednom skreće pažnju na to koliko je važno suočavanje s prošlošću – a ne njen prikrivanje ili glorifikaciju.
✅ Zaključak: Šta može da usledi?
Vukanović jasno poručuje:
“Ako ćutimo na veličanje fašizma i ratnih zločina, sudelujemo u njemu.”
Ovaj slučaj nije samo politička polemika – već i poziv građanima, medijima i institucijama da otvoreno raspravljaju o granicama slobode, odgovornosti i kulture sećanja.
Jer, kako kaže Vukanović, poštovanje istorije i univerzalnih vrednosti je preduslov za stabilnost i pomirenje – u regionu, ali i Evropi.
