Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici 14. februara obeležavaju praznik Svetog Trifuna, svetitelja kojem se u narodu pripisuju brojni običaji i verovanja. Smatra se zaštitnikom vinograda, useva i iskrene hrišćanske ljubavi.
Istog dana obeležavaju se i Zimske (Velike) zadušnice, dan posvećen molitvenom sećanju na preminule.
Sveti Trifun – zaštitnik vinograda i vinara
Sveti Trifun je naročito poštovan među vinogradarima i vinarima. Najvažniji običaj na ovaj dan jeste simbolično orezivanje makar jednog čokota vinove loze, koji se potom zaliva vinom uz molitvu i želju za rodnom i uspešnom godinom.
Zbog tog običaja, u narodu je, posebno u Timočkoj krajini, poznat i kao „Orezač“ ili „Zarezoj“.
U pojedinim krajevima Srbije praznik ima i dodatna značenja. U šumadijskim selima Trifundan je zavetni dan, jer se verovalo da svetitelj štiti selo od grada, poplava, insekata i drugih nepogoda. U negotinskom kraju trudnice su simbolično orezivale lozu, verujući da će vinograd, po principu „slično proizvodi slično“, bolje roditi.
Šta se priprema za Svetog Trifuna?
U nekim mestima Sveti Trifun se obeležava i kao krsna slava. Domaćin, poznat kao „podrumar“, priprema i podiže slavski kolač, a ta čast se svake godine prenosi na drugog domaćina.
Slavska trpeza ima poseban značaj. Osnovu čine:
- vinogradska pogača
- žito
- vino
Ukoliko dan nije posan, priprema se i vinogradski gulaš, kao i piletina ili ćuretina u vinskom sosu. Ako je post, na trpezi se najčešće nalaze rečna riba, škarpina pripremljena u vinu ili druga posna jela.
Verovanja o vremenu
Narodna verovanja Svetog Trifuna povezuju i sa vremenskim prilikama.
- Ako je na Trifundan vedro i sunčano, veruje se da će godina biti sušna i slabijeg roda.
- Ako pada kiša ili ima mraza, smatra se da to nagoveštava dobar prinos useva i voća.
Zimske ili Velike zadušnice
Prve zadušnice u 2026. godini obeležavaju se 14. februara i nazivaju se Zimske ili Velike zadušnice. Ovaj dan dolazi uoči priprema za Vaskršnji post.
Časni post 2026. godine počinje 23. februara, a Zimske zadušnice u pojedinim krajevima nazivaju se i Otvorene zadušnice, jer prema narodnom verovanju Sveti Petar, kao „ključar raja i pakla“, na taj dan otvara grobove.
Prve zadušnice u godini mogu pasti najranije 6. februara, a najkasnije 13. marta, u zavisnosti od datuma Vaskrsa.
Običaji vezani za Zadušnice
Za Velike zadušnice vezuju se brojni običaji kojima se iskazuje poštovanje prema preminulim članovima porodice.
Prema narodnom verovanju:
- Na Zimske zadušnice, koje se uvek obeležavaju u subotu, ne obavljaju se teški kućni i poljski poslovi, jer se veruje da duše preminulih toga dana posećuju svoje domove.
- U kući se ne pali vatra pre nego što se ukućani vrate sa groblja.
U srpskoj tradiciji vatra simbolizuje žive, dok su Zadušnice dan posvećen mrtvima, molitvi i sećanju.
