Bio sam umoran od svakodnevnih problema, željan zabave i mladalačkog provoda. Brak je prolazio kroz krizu – deca, svakodnevne obaveze i nesuglasice su se gomilale.
U jednom trenutku sam napravio grešku – počeo sam da se približavam jednoj mladoj koleginici u kancelariji. Izgovarao sam se poslom i odlagao odgovornost, zamišljajući da ću pronaći sreću negde drugde.
Međutim, jednog večera, kada sam se vratio ranije kući, zatekao sam svoju suprugu umornu, ali prisutnu. Dok je deca već spavala, nisam mogao da sakrijem svoju uzbuđenost, ali je ona to odmah primetila i nije komentarisala ništa – samo je nastavila sa svojim obavezama.
Ne mogu opisati koliko me je tada pogodilo što sam pomislio na sve naše zajedničke trenutke dok sam listao stari album sa fotografijama. Sećanja na početke naše veze, na sreću i zaljubljenost, probudila su u meni nešto važno.
Shvatio sam koliko mi zapravo znači moja porodica. Umesto da tražim sreću negde drugde, odlučio sam da se posvetim svojoj ženi i deci. Počeo sam da joj pokazujem pažnju, vodio je na večere, kupovao joj cveće i davao komplimente.
Ova promena donela je mnogo radosti u naš život. Naša veza je oživela, a ja sam shvatio koliko je važno negovati i ceniti ljude koje volimo.
