Pravoslavna crkva danas, 20. juna, proslavlja Svetog Sveštenomučenika Teodota Ankirskog – jednog od svetitelja koji su životom i delima ostavili dubok trag u hrišćanskoj istoriji. Njegovo svedočenje vere, humanost i hrabrost ostaju nadahnuće za vernike i u današnjem vremenu.
Ko je bio Sveti Teodot Ankirski?
Sveti Teodot živeo je u trećem veku, u gradu Ankiri (današnja Ankara u Turskoj), za vreme rimskog cara Dioklecijana, poznatog po progonima hrišćana. Iako je bio potajni hrišćanin, Teodot je svoju veru pokazivao delima. Bio je po zanimanju krčmar, ali se u tišini posvećivao hrišćanskoj zajednici – pomagao je crkvi, pružao utočište progonjenima i, što je naročito važno, dostojno sahranjivao tela svetih mučenika.
Hrabro delo koje ga je koštalo života
Jedno od najznačajnijih dela Svetog Teodota bilo je sahranjivanje sedam devica mučenica: Tekuse, Aleksandre, Klavdije, Faine, Efrasije, Matrone i Julije. Ove hrabre žene su stradale za Hrista, udavljene u jezeru nakon mučenja. Po predanju, Sveta Tekusa se javila Teodotu u snu i zamolila ga da im pronađe tela i sahrani ih. Teodot je, vođen verom i saosećanjem, to i učinio pod okriljem noći, zajedno sa jednim prijateljem.
Nažalost, njegov pratilac ga je izdao rimskim vlastima. Teodot je uhvaćen i izložen surovim mukama – kamenjem su mu lomili zube, a telo mu je bilo izranjavano. Ipak, ni pod bolovima nije se odrekao vere. Na kraju je posečen mačem 303. godine. Njegovo telo je, uprkos opasnosti, sahranio jedan sveštenik, a kasnije je na tom mestu podignut hram u njegovu čast.
Zašto je važno sećati se mučenika poput Teodota?
Mučenici u pravoslavnoj tradiciji predstavljaju svedoke istinske vere, nepokolebljive u nadi i ljubavi prema Bogu. Sećanje na njihova dela ne služi samo istorijskom znanju, već i duhovnom nadahnuću. Sveti Teodot nas uči da hrabrost, vernost i saosećanje prema drugima ne prestaju da imaju vrednost, čak ni u najtežim okolnostima.
Molitva Svetom Teodotu za oprost grehova
Molitve svetiteljima zauzimaju posebno mesto u pravoslavnoj pobožnosti. Njima se obraćamo sa nadom da će posredovati kod Boga za naše duše. U nastavku je molitva koja se upućuje Svetom Teodotu:
“Bio si naslednik Apostola prestolom i zajedničar duhom,
Bogonadahnuto delo si našao u viđenju duhovnog uzrastanja:
Zbog toga si uzdizao reč istine i radi vere si do krvi postradao,
Sveštenomučenice Teodote,
Moli Hrista Boga da spase duše naše.”
Zaključak
Sveti Teodot Ankirski je primer kako se vera može živeti tiho, ali snažno, kroz dela milosrđa i žrtvu. Njegova priča nadilazi vreme u kom je živeo, ostavljajući trag nade i pouke za sve nas danas. U duhu vere i zahvalnosti, današnji dan može biti vreme za molitvu, razmišljanje i duhovno uzrastanje.
