U narodnoj tradiciji i hriÅ”Äanskoj veri, 30. jul zauzima posebno mesto. Tog dana Srpska pravoslavna crkva slavi Ognjenu Mariju, svetu muÄenicu Marinu ā simbol neugasle vere, tiÅ”ine i otpora. Danas, kao i vekovima unazad, ovaj praznik obeležava se s poÅ”tovanjem, dostojanstvom i tiÅ”inom, koja govori viÅ”e od reÄi.
šæ Ko je bila Sveta Marina?
RoÄena u Antiohiji, sveta Marina poticala je iz neznabožaÄke porodice, ali je joÅ” kao dete pokazala unutraÅ”nju snagu i poseban duhovni dar. OdrastajuÄi daleko od roditeljskog doma, Marina je stekla ne samo mudrost, veÄ i duboku veru. Kada je Äula za Hrista, odluÄila je da svoj život posveti Bogu ā odbacila je brak, Äasti i zemaljska obeÄanja, izabravÅ”i muÄeniÅ”tvo.
Njen život obeležen je hrabroÅ”Äu i istrajnoÅ”Äu: odolela je torturi, odbila je da se pokloni idolima, a u tamnici je pobedila Äavola simboliÄnim znakom krsta. Prema predanju, pred smrt joj se ukazao krst sa golubicom i Äuo se nebeski glas koji je nagovestio kraj patnji i dolazak veÄnog mira.
š Snaga koja prevazilazi strah
Episkop Nikolaj VelimiroviÄ u svom āOhridskom prologuā piÅ”e da je sveta Marina postradala u vreme cara Dioklecijana, a da su se Äuda vezana za nju nastavila kroz vekove. Njene moÅ”ti Äuvaju se Å”irom pravoslavnog sveta ā u manastiru Vatoped na Svetoj Gori i na planini Langa kod Ohrida. I ono Å”to je posebno upeÄatljivo: Äak su i turski osvajaÄi iz poÅ”tovanja zaobilazili svetinje posveÄene ovoj svetiteljki.
š„ Ognjena Marija u narodnoj tradiciji
U srpskom narodu, Ognjena Marija ima dvostruko znaÄenje ā ona je i svetiteljka i zaÅ”titnica prirodnih sila. Njen praznik se u mnogim krajevima obeležava strogo: ne radi se niÅ”ta Å”to je povezano sa ognjem, oruÄem ili teÅ”kim radom. Veruje se da tog dana ni ptica ne treba da poleti ā jer zemlja i nebo traže mir.
Jedan stari obiÄaj posebno se istiÄe: u zoru, žene pale sveÄe ispred kuÄe i izgovaraju molitvu:
āOgnjena Marijo, Äuvaj kuÄu od vatre i porod od zla.ā
Ova molitva oslikava povezanost svakodnevnog života sa viÅ”im, duhovnim zakonima ā i želju da se dom saÄuva u ravnoteži sa prirodom.
āļø Tamna senka praznika: Istorija koju ne smemo zaboraviti
Nažalost, istorija je Ognjenu Mariju obeležila i tragedijom. Na sam praznik, 30. jula 1941. godine, u Livanjskom kraju dogodio se jedan od najstraÅ”nijih zloÄina nad srpskim stanovniÅ”tvom u Drugom svetskom ratu. Knjiga āOgnjena Marija Livanjskaā autora Buda SimonoviÄa beleži svedoÄenja preživelih ā dan koji je trebalo da bude tih i svet, pretvoren je u dan bola i gubitka.
Stihovi narodne pesme:
āOgnjem prži Ognjena Marija, gromom bije Gromovnik Ilija…ā
ponekad se tumaÄe kao izraz božanske pravde, ali istorija nas podseÄa da i nevini ponekad stradaju. Uprkos tome, praznik nije izgubio svoje znaÄenje ā naprotiv, dobio je dublju, tragiÄnu ali i opominjuÄu dimenziju.
š± Simbol vere, ali i poziv na odgovornost
U savremenom druÅ”tvu, Ognjena Marija dobija i ekoloÅ”ko znaÄenje. Kako piÅ”u VeÄernje novosti, ovaj praznik danas sve ÄeÅ”Äe budi svest o odgovornosti prema prirodi: sve ÄeÅ”Äi požari, suÅ”e i klimatske promene ukazuju na to koliko je važno poÅ”tovati ritmove sveta oko nas.
Ognjena Marija nas uÄi da tiÅ”ina nije slabost, da vera nije bekstvo, veÄ unutraÅ”nja snaga. I da svetost nije udaljena od svakodnevnog ā ona je prisutna u svakom naÅ”em izboru da budemo mirniji, pažljiviji, prisutniji.
š ZakljuÄak
Bilo da ovaj dan doživljavate kroz veru, tradiciju ili seÄanje, 30. jul je poziv na unutraÅ”nju tiÅ”inu i poÅ”tovanje. Ognjena Marija nije samo priÄa o proÅ”losti ā ona je opomena i nada, podseÄanje da Äak i kroz tamu Äovek može pronaÄi svetlost. A ta svetlost se ne traži glasno, veÄ tiho ā kroz molitvu, pažnju i snagu duha.
