Jednog dana, nakon što se muž vratio s posla i legao na krevet da se odmori, supruga mu se obratila:
– „Šta misliš da večeras izađemo malo?“
– Odgovorio je: „Sinoć nisam dovoljno spavao. Umoran sam, pusti me da odmorim.“
Supruga nije ništa rekla. Pomislila je u sebi: „Nije važno, verovatno mu je zaista bio težak dan.“ Ostavila ga je da spava, ne želeći da ga opterećuje.
Sutradan, scena se ponovila. Čim se vratio kući, legao je u krevet, a ona mu se opet obratila:
– „Vreme je lijepo. Šta misliš da izađemo zajedno na kratku šetnju?“
– On je odgovorio, pomalo hladno: „Nisam raspoložen. Molim te, ostavi me na miru.“
I tog dana ga je ostavila da se odmori, verujući da mu treba prostor. Pomislila je: „Možda je imao stresan dan na poslu.“
Tako je prolazila dan za danom. Ona je pokazivala pažnju, a on je, možda nesvesno, ignorisao njene pokušaje bliskosti. Sedmicu kasnije, kad se vratio kući – nije je bilo. Pomislio je da je negde izašla i nije pridavao tome mnogo značaja.
Ali kada se nije vratila ni narednog jutra, počeo je da se brine. U potrazi po kući pronašao je pismo.
U pismu je pisalo:
„Dragi,
Rijeka mog strpljenja i opravdanja je presušila.Prošla sedmica nije bila obična – to je bila sedmica mog rođenja. Željela sam da te iznenadim, da te obradujem, da ti pokažem koliko mi značiš. Ali ti si dan za danom birao tišinu, san i zatvorena vrata.
Nisi bio prisutan. Tvoja pažnja je izostala, i polako se gasila svaka svijeća koju sam palila za nas.
Zato, ako te sreća ikada dotakne, želim da je osjetiš – ali ovaj put, bez mene.
Tvoja supruga.“
U tom trenutku, shvatio je koliko su njeni pokušaji da ga uključi bili važni. Otišao je njenim roditeljima da razgovara s njom.
Kad je došao, ona je rekla:
– „Nisam raspoložena. Pusti me da budem sama.“
Shvatio je da mu upravo vraća njegove reči. Ćutao je.
Tada je ona dodala:
– „Ako ne znaš kako ćeš njegovati cvijet – ne ber ga. Jer ako ga ubereš, pa prestaneš da ga zalivaš i paziš, on uvene.
Ja sam bila taj cvijet – ubrao si me, a onda zaboravio da me njeguješ. I više nisam mogla da čekam da se setiš koliko sam važna.“
Pouka:
Često ne znamo pravu vrednost nekoga dok ga ne izgubimo – bilo da je to supružnik, prijatelj, roditelj ili brat. Pažnja, razumevanje i prisutnost ne koštaju ništa – a znače sve.
