Sa 16 godina sam ostala trudna. I dalje sam bila dete, kao i otac moje dece – desilo se spontano, iz mladalačke naivnosti. Nakon što je saznao, on se povukao i nikada više nije stupio u kontakt sa mnom. Iako sam tada bila suočena s velikim pritiskom, posebno iz okruženja, odlučila sam – uz podršku mojih roditelja – da iznesem trudnoću do kraja. Rodila sam blizance.
Imala sam sreću da potičem iz porodice koja mi je pružila neprocenjivu podršku. Uprkos svemu, uspela sam da završim srednju školu, fakultet, pa čak i postdiplomske studije. Danas, sa 30 godina, gledam svoje sinove kako odrastaju – imaju 13 godina i postaju pravi momci.
Verujem da je upravo ta trudnoća bila prekretnica mog života. Naučila me odgovornosti, snazi i tome da sazrim mnogo ranije nego većina mojih vršnjaka. Deca su mi bila i ostala najveći pokretač.
Nedavno sam započela vezu s kolegom s posla. Otvoreno sam mu ispričala svoju životnu priču – bilo mu je potrebno vreme da procesuira sve, ali nije se povukao. I dalje smo zajedno i vidim trud s njegove strane. On ima sve kvalitete muškarca kakvog bih želela pored sebe. Nadam se da će vremenom uspeti da prihvati i moje sinove, iako sam mu jasno stavila do znanja da su potpuno zbrinuti – kako od strane mojih roditelja, tako i mene.
Dugo nisam imala priliku da uživam u životu, sada mislim da je došlo vreme i za to.
