Moj suprug ima najbolju prijateljicu već skoro deset godina. Iskreno, u početku mi ta bliskost nije prijala—posebno jer su se dopisivali gotovo svakodnevno. Iako ona živi u Hrvatskoj, a mi u Nemačkoj, nisam mogla da se otmem osećaju nelagode.
Ponekad mi je bilo teško da prihvatim njihovu povezanost, iako mi je muž više puta tvrdio da među njima postoji isključivo prijateljstvo.
Tokom moje trudnoće, koja je bila prilično zahtevna, ponudila se da dođe i pomogne. Tada sam to odbila, smatrajući da nije pravo vreme. Nakon porođaja, ipak sam popustila i pristala da dođe na nekoliko dana kako bi upoznala bebu i pomogla.
I tada se desilo nešto potpuno neočekivano: način na koji je prihvatila našu bebu, kako je brinula o njemu i pomagala meni u svakom trenutku, potpuno je promenio moje mišljenje. Bila je posvećena, strpljiva, iskreno brižna. Njena dobrota me dirnula, i vremenom sam i ja nju zavolela.
Danas više ne osećam nelagodu kada se dopisuju. Razumem njihovu vezu, i mogu reći da zaista verujem u muško-ženska prijateljstva—kada su iskrena, puna poštovanja i utemeljena na poverenju.
Zaključak
Ponekad nam iskustvo pokaže da nisu sve stvari onakve kakvima ih zamišljamo. Otvorenost, komunikacija i spremnost da damo šansu nečemu drugačijem mogu nas iznenaditi na najlepši način.
