Geopolitička kriza na Bliskom Istoku dostiže novu tačku usijanja. Nakon što su Sjedinjene Američke Države izvele precizne vojne udare na tri ključna iranska nuklearna postrojenja, Iran je po prvi put lansirao balističku raketu srednjeg dometa Khyber. Istovremeno, širom Izraela oglasile su se sirene za vazdušnu opasnost, dok svetski lideri pozivaju na smirenje tenzija i dijalog.
Američki vazdušni udari: ciljevi i poruke
Predsednik SAD Donald Trump potvrdio je u subotu da su američke snage izvele udare na postrojenja Fordo, Natanz i Isfahan. Napadi su izvedeni pomoću bombardera B-2 i bombi GBU-57, specijalizovanih za uništavanje duboko zakopanih objekata.
Trump je poručio da je „sada vreme za mir“, istakavši da su svi američki avioni bezbedno napustili područje operacije.
Iran lansira balističku raketu Khyber
U odgovoru na napade, Iran je jutros lansirao balističku raketu Khyber, što je potvrdila iranska agencija Mehr News. Ovo je prvi put da je ova raketa javno upotrebljena.
Tehničke karakteristike:
- Naziv: Khyber (poznata i kao “Fattah-2” u nekim izvorima)
- Tip: Balistička raketa srednjeg dometa (MRBM)
- Domet: Do 2.000 kilometara
- Bojeva glava: Kapacitet do 1.500 kilograma
- Poreklo imena: Bitka za Hajbar (7. vek), simbol otpora i snage u islamskoj istoriji
S obzirom na domet, raketa je sposobna da pogodi ciljeve u Izraelu, Saudijskoj Arabiji, pa čak i delovima Evrope.
Uzbune širom Izraela
Nakon objave o lansiranju, širom Izraela su se oglasile sirene za vazdušnu opasnost. Iako još nema zvaničnih izveštaja o pogođenim lokacijama, izraelski sistem za rano upozoravanje aktiviran je u više gradova. Vojska je u visokom stepenu pripravnosti.
Reakcije iz Rusije i Kine
U međuvremenu, Kremlj je saopštio da predsednik Vladimir Putin trenutno ne planira razgovor s američkim kolegom Trumpom, ali da je dijalog moguć „ako okolnosti to zahtevaju“. Rusija i Iran su u januaru potpisali sveobuhvatan sporazum o partnerstvu, čime su dodatno učvrstili političke i vojne veze.
S druge strane, kineski predsednik Xi Jinping je u razgovoru s Putinom pozvao na deeskalaciju i uzdržanost, poručivši da „velike sile treba da rade na smirivanju konflikta, a ne njegovom produbljivanju“.
Geopolitičke posledice: Šta dalje?
Razmena poruka i vojnih poteza između SAD, Irana i Izraela stavlja Bliski istok u fokus svetske pažnje. Rizik od šireg regionalnog sukoba raste, dok diplomatija zasad ostaje u senci vojnih operacija.
Iran jasno pokazuje spremnost da odgovori na napade, dok SAD i njihovi saveznici ističu odlučnost u zaštiti svojih interesa i bezbednosti u regionu.
Zaključak
U narednim danima, globalna zajednica će budno pratiti razvoj situacije. Hoće li preovladati diplomatski dijalog ili će uslediti dalje vojne akcije – ostaje neizvesno. Jedno je sigurno: trenutna kriza može imati dugoročne posledice za bezbednost na Bliskom istoku i šire.
