U savremenom svetu, rak jetre sve više izlazi iz okvira retkih i kasno otkrivenih bolesti. Najnovija istraživanja, uključujući sveobuhvatni izveštaj objavljen u medicinskom časopisu The Lancet, upozoravaju na alarmantan trend: broj obolelih i umrlih od raka jetre mogao bi se udvostručiti do 2050. godine. Ono što posebno zabrinjava jeste da bolest više nije rezervisana samo za stariju populaciju – sve više pogađa i mlađe odrasle osobe.
U ovom tekstu analiziramo dva glavna uzroka koji dovode do oštećenja jetre i povećanog rizika od raka, uz konkretne savete kako se zaštititi i očuvati zdravlje najvažnijeg detoksikacionog organa u telu.
📈 Zašto raste broj obolelih od raka jetre?
Prema podacima iz 2022. godine, u svetu je zabeleženo oko 870.000 slučajeva raka jetre, a do 2050. ta brojka bi mogla dostići čak 1,52 miliona. Još ozbiljnija je procena kada je reč o smrtnim ishodima – sa 760.000 na čak 1,37 miliona godišnje.
Za ovaj zabrinjavajući trend nisu odgovorni samo virusi hepatitisa, već sve više bolesti izazvanih savremenim načinom života – poput gojaznosti, metaboličkih poremećaja i prekomerne konzumacije alkohola.
🚨 Dva najveća “tihog razarača” jetre
1. Prekomerna telesna težina i metabolički poremećaji (MASLD/MASH)
MASLD (ranije poznata kao nealkoholna masna bolest jetre) je stanje u kojem se masti talože u ćelijama jetre – čak i kod osoba koje ne piju alkohol. Ova bolest može ostati asimptomatska godinama, dok ne pređe u MASH – teži oblik koji uključuje upalu i oštećenje jetrenog tkiva.
📌 Važno: Oko 10% svih budućih slučajeva raka jetre moglo bi biti povezano upravo sa ovim oblikom metaboličke bolesti.
MASLD je najčešće povezan sa:
- Gojaznošću
- Dijabetesom tipa 2
- Povišenim krvnim pritiskom
- Sedentarnim načinom života
Šta možete učiniti?
- Pratite obim struka i nivo šećera u krvi
- Uvedite redovnu fizičku aktivnost (brza šetnja, plivanje, joga)
- Birajte ishranu bogatu vlaknima, povrćem i zdravim mastima
2. Alkohol – i umereno ponekad znači previše
Čak i umereno konzumiranje alkohola može dovesti do oštećenja jetre ako traje duži vremenski period. Prema procenama, do 20% budućih slučajeva raka jetre biće povezano sa alkoholom.
Jetra alkohol obrađuje kao toksin, i ako je izložena dugoročno, dolazi do:
- Upale jetre (alkoholni hepatitis)
- Fibroze i ciroze
- Povećanog rizika od kanceroznih promena
Šta možete učiniti?
- Pridržavajte se smernica za bezbednu konzumaciju alkohola (ne više od 1 pića dnevno za žene i 2 za muškarce)
- Uvedite “dane bez alkohola”
- Ako primetite promene u energiji, varenju ili boji kože – potražite lekarski savet
📍 Situacija u regionu: porast i među mlađima
U Srbiji, Bosni i Hercegovini i drugim zemljama Balkana, rak jetre je među vodećim uzrocima smrtnosti kod muškaraca. Posebno zabrinjava podatak da se sve češće dijagnostikuje kod osoba u tridesetim i četrdesetim godinama – najproduktivnijem životnom dobu.
Dr. Ivana Marković, hepatolog iz Beograda, naglašava:
“Zdravstveni sistem ulaže u vakcinaciju protiv hepatitisa, ali se mora više ulagati u edukaciju o ishrani, gojaznosti i fizičkoj aktivnosti – jer upravo to najviše pogađa mlađe generacije.”
✅ Dobra vest: Rak jetre se može sprečiti
Prema najnovijim analizama, čak 60% slučajeva raka jetre može se sprečiti ukoliko se prepoznaju i eliminišu faktori rizika na vreme. Prevencija je ključ – i to kroz male, ali dosledne promene:
3 stuba prevencije:
- Zdrava ishrana – manje šećera i zasićenih masti, više biljnih vlakana
- Fizička aktivnost – bar 150 minuta umerenog kretanja nedeljno
- Redovni preventivni pregledi – posebno za osobe s porodičnom anamnezom ili metaboličkim sindromom
🩺 Rano otkrivanje spasava živote
Rak jetre je jedan od najtežih oblika karcinoma za lečenje – procenat petogodišnjeg preživljavanja kreće se od 5% do 30%, u zavisnosti od stadijuma u kojem je otkriven. Zato su redovni ultrazvuk abdomena, testovi funkcije jetre i kontrola krvne slike važni čak i ako nemate simptome.
📣 Zaključak: Na zdravlju jetre se ne štedi
Jetra je tihi heroj našeg organizma – obrađuje toksine, reguliše hormone, pomaže u varenju i skladištenju energije. Kada počne da trpi, simptomi su često nejasni ili ih ignorišemo. Ali posledice mogu biti ozbiljne.
Dobra vest je da nismo bespomoćni. U vremenu kada većinu faktora rizika sami biramo (ili zanemarujemo), znanje i prevencija postaju naši najjači saveznici.
Ne čekajmo 2050. godinu. Započnimo promene danas – zbog zdravlja, zbog života.
