U modernom ritmu života, dok se svakodnevne obaveze smenjuju bez predaha, neretko zaboravimo na značaj praznika koji su vekovima bili stub zajednice i duhovne ravnoteže. Jedan od takvih dana je Ognjena Marija – praznik duboko ukorenjen u narodnom i duhovnom nasleđu Srbije. Priča Radmile, žene iz centralne Srbije, svedoči koliko su te vrednosti i dalje žive – čak i kad ih, makar na trenutak, zaboravimo.
Letnji dan kao i svaki drugi – ili možda ne?
Bilo je to jednog vrelog julskog jutra. Radmila, domaćica iz sela podno planine, ustala je ranije kako bi, kao i mnogo puta do tada, završila nekoliko kućnih obaveza. Među njima – cepanje drva za ajvar koji je trebalo da priprema narednih dana. Naizgled običan dan, ali nešto je izostalo – sećanje na datum.
„Mislila sam da je samo još jedan letnji dan. Niko me nije podsetio, a ja sam zaboravila“, priznala je kasnije.
Kada je zamahnula starom sekirom, drška je pukla, a metalni deo udario ju je u glavu. Povreda je bila bolna, ali ono što ju je najviše uzdrmalo bio je pogled u kalendar nekoliko minuta kasnije – 30. jul, Ognjena Marija.
Šta predstavlja Ognjena Marija?
Prema narodnom predanju i etnološkim izvorima, Ognjena Marija (Sveta mučenica Marina) se u pravoslavnoj tradiciji proslavlja kao dan kada se ne rade teški fizički poslovi, posebno oni koji uključuju alat, vatru ili obradu zemljišta. Verovalo se da bi narušavanje tog dana moglo doneti nesreću – ne kao kaznu, već kao podsvesni poziv na uzdržanost i poštovanje ritma prirode.
Kako beleži Etnografski muzej u Beogradu, praznici poput Ognjene Marije nisu samo verski događaji, već kulturni markeri – trenuci u godini kada se zaustavljamo, razmišljamo i poštujemo ono što nas povezuje s prirodom, zajednicom i prošlošću.
Pouka koja ostaje
Radmilina rana je zarasla, ali ožiljak je ostao – kako na temenu, tako i u sećanju. Od tada, kaže, ne zaboravlja nijedan praznik.
„Od tog dana više ništa ne radim kad su crvena slova. Ništa nije toliko hitno da ne može sačekati. Naučila sam svoju lekciju – ne kroz strah, nego kroz poštovanje.“
Njen glas ne zvuči kao upozorenje, već kao iskren podsetnik. U svetu u kojem često žurimo i zaboravljamo smisao onoga što radimo, ovakve priče nas usmeravaju ka ponovnom povezivanju sa sobom i svojim korenima.
Očuvanje tradicije u savremenom dobu
Kako prenosi portal Nova.rs, sve veći broj mladih danas se vraća običajima svojih predaka, tražeći dublji smisao, stabilnost i povezanost sa sobom i zajednicom. Praznici poput Ognjene Marije više nisu viđeni samo kao verski dani – već kao prilike za predah, razmišljanje i duhovno resetovanje.
U porodicama koje poštuju te običaje, prenosi se više od recepta za slavu ili litiju – prenosi se životna filozofija: kada treba stati, a kada nastaviti. Kada ćutati, a kada se setiti.
