U narodnoj tradiciji i hrišćanskoj veri, 30. jul zauzima posebno mesto. Tog dana Srpska pravoslavna crkva slavi Ognjenu Mariju, svetu mučenicu Marinu – simbol neugasle vere, tišine i otpora. Danas, kao i vekovima unazad, ovaj praznik obeležava se s poštovanjem, dostojanstvom i tišinom, koja govori više od reči.
🌿 Ko je bila Sveta Marina?
Rođena u Antiohiji, sveta Marina poticala je iz neznabožačke porodice, ali je još kao dete pokazala unutrašnju snagu i poseban duhovni dar. Odrastajući daleko od roditeljskog doma, Marina je stekla ne samo mudrost, već i duboku veru. Kada je čula za Hrista, odlučila je da svoj život posveti Bogu – odbacila je brak, časti i zemaljska obećanja, izabravši mučeništvo.
Njen život obeležen je hrabrošću i istrajnošću: odolela je torturi, odbila je da se pokloni idolima, a u tamnici je pobedila đavola simboličnim znakom krsta. Prema predanju, pred smrt joj se ukazao krst sa golubicom i čuo se nebeski glas koji je nagovestio kraj patnji i dolazak večnog mira.
🕊 Snaga koja prevazilazi strah
Episkop Nikolaj Velimirović u svom „Ohridskom prologu“ piše da je sveta Marina postradala u vreme cara Dioklecijana, a da su se čuda vezana za nju nastavila kroz vekove. Njene mošti čuvaju se širom pravoslavnog sveta – u manastiru Vatoped na Svetoj Gori i na planini Langa kod Ohrida. I ono što je posebno upečatljivo: čak su i turski osvajači iz poštovanja zaobilazili svetinje posvećene ovoj svetiteljki.
🔥 Ognjena Marija u narodnoj tradiciji
U srpskom narodu, Ognjena Marija ima dvostruko značenje – ona je i svetiteljka i zaštitnica prirodnih sila. Njen praznik se u mnogim krajevima obeležava strogo: ne radi se ništa što je povezano sa ognjem, oruđem ili teškim radom. Veruje se da tog dana ni ptica ne treba da poleti – jer zemlja i nebo traže mir.
Jedan stari običaj posebno se ističe: u zoru, žene pale sveće ispred kuće i izgovaraju molitvu:
„Ognjena Marijo, čuvaj kuću od vatre i porod od zla.“
Ova molitva oslikava povezanost svakodnevnog života sa višim, duhovnim zakonima – i želju da se dom sačuva u ravnoteži sa prirodom.
⚖️ Tamna senka praznika: Istorija koju ne smemo zaboraviti
Nažalost, istorija je Ognjenu Mariju obeležila i tragedijom. Na sam praznik, 30. jula 1941. godine, u Livanjskom kraju dogodio se jedan od najstrašnijih zločina nad srpskim stanovništvom u Drugom svetskom ratu. Knjiga “Ognjena Marija Livanjska” autora Buda Simonovića beleži svedočenja preživelih – dan koji je trebalo da bude tih i svet, pretvoren je u dan bola i gubitka.
Stihovi narodne pesme:
„Ognjem prži Ognjena Marija, gromom bije Gromovnik Ilija…“
ponekad se tumače kao izraz božanske pravde, ali istorija nas podseća da i nevini ponekad stradaju. Uprkos tome, praznik nije izgubio svoje značenje – naprotiv, dobio je dublju, tragičnu ali i opominjuću dimenziju.
🌱 Simbol vere, ali i poziv na odgovornost
U savremenom društvu, Ognjena Marija dobija i ekološko značenje. Kako pišu Večernje novosti, ovaj praznik danas sve češće budi svest o odgovornosti prema prirodi: sve češći požari, suše i klimatske promene ukazuju na to koliko je važno poštovati ritmove sveta oko nas.
Ognjena Marija nas uči da tišina nije slabost, da vera nije bekstvo, već unutrašnja snaga. I da svetost nije udaljena od svakodnevnog – ona je prisutna u svakom našem izboru da budemo mirniji, pažljiviji, prisutniji.
📜 Zaključak
Bilo da ovaj dan doživljavate kroz veru, tradiciju ili sećanje, 30. jul je poziv na unutrašnju tišinu i poštovanje. Ognjena Marija nije samo priča o prošlosti – ona je opomena i nada, podsećanje da čak i kroz tamu čovek može pronaći svetlost. A ta svetlost se ne traži glasno, već tiho – kroz molitvu, pažnju i snagu duha.
