Nedavno, dok sam sedeo u svom autu, uživao sam u muzici i gledao u okolinu. Bio je to jedan od onih trenutaka kada nema mnogo toga što možeš da uradiš, ali si jednostavno voljan da dozvoliš danu da ide svojim tokom. I tada sam primetio nešto zanimljivo. Na zidu, ne tako daleko od mene, jedan momak je sprejem pisao:
„Dragana, udaj se za mene“. Bilo je to simpatično, stvarno originalan način da iskažeš svoja osećanja prema nekome. Isprva sam se zapitao kako će ona reagovati kad to vidi, a zatim sam pomislio, pa, možda ga je čak i inspirisala da to uradi na javnom mestu.
Moj instinkt je bio da čekam da se momak vrati i da vidim kako će sve to izgledati u stvarnosti. Možda će doći sa Draganu, možda će se smejati, ili možda biti posramljen. Ko zna! U međuvremenu, dok je on bio odsutan, a ja sam i dalje sedeo u svom autu, pomislio sam: „Zašto se ne bih i ja zabavio?“
Malo mi je bilo dosadno, pa sam odlučio da ugrabim priliku. Uzeo sam sprej koji sam imao u autu, i napravio mali „umetnički ispad“. Nisam želeo da ikoga uvredim, samo sam hteo da dodam nešto s humorom, ali ne previše ozbiljno. Tako sam, sa osmehom na licu, napisao: „Dragana, volim te“.
Nije to bilo ništa loše, samo malo šale, nešto što je trebalo da donese osmeh na lice svakome ko to bude pročitao. Sigurno je da momak koji je započeo ovu javnu romantičnu gestu nije bio ni svestan da sam se ja u međuvremenu „priključio“ toj priči. Možda će se smejati kad to bude video, a možda će pomisliti da je neko ozbiljno konkurisao za njegovu romantičnu pažnju.
Kada je momak, verovatno, došao po svoju devojku, verovatno je bio iznenađen što je našao još jedan napis na zidu. Možda ga nije smatrao konkurencijom, ali mislim da bi mu moglo biti zanimljivo da vidi da je neko još dodao svoj pečat ovoj „priči“.
U tom trenutku shvatih koliko su takve spontane situacije osvežavajuće. Iako se život ponekad čini prepun ozbiljnih briga, mali momenti poput ovog nas podsećaju da, bez obzira na sve, treba da zadržimo malo zabave u svom životu. Možda je sve ovo bila samo slučajnost, ali, ko zna, možda ćemo se jednog dana setiti ovog trenutka sa smehom.
Nekada je u životu potrebno samo malo humora da se osveže dani i da se uozbiljene situacije pogledaju iz nove perspektive. Ponekad je sve što nam treba mali trenutak ludosti, kao što je dodavanje nekoliko reči na zidu, da podsetimo sebe na to da život ne mora uvek da bude ozbiljan. I možda će Dragana, kad jednom vidi taj „grafit“, uvek pomisliti na neplaniranu avanturu koja je došla iz zabave.
