Život nas često uči najvažnije lekcije izvan učionice. Ponekad te lekcije dođu u obliku bola, stida ili gubitka. Moj put kroz studije bio je pun izazova, ali jedna situacija pred kraj faksa naučila me više nego svi ispiti zajedno. Iako tada nisam diplomirao, danas znam da sam položio važniji ispit – onaj o časti i ličnoj odgovornosti.
📚 Poslednji korak ka diplomi – i pritisak koji je došao s njim
Na fakultetu mi je ostalo još dva ispita do kraja. Bio sam fizički i mentalno iscrpljen, a poslednji predmet – „bauk“ o kojem su svi studenti šaptali – postao je moje najveće opterećenje. Profesor koji je predavao taj predmet imao je reputaciju strogog, nepristupačnog i neprijatnog čoveka.
Moj otac je znao tog profesora iz mlađih dana i, videći koliko mi je teško, predložio je ono što mnogi studenti u tom trenutku ne odbijaju: da “poguramo” ispit preko veze.
Iscrpljen i na ivici odustajanja, pristao sam, nadajući se da će to biti samo mala pomoć da završim dugogodišnje školovanje.
📝 Plan koji je zvučao lako – i trenutak kad se sve raspalo
Dogovor je bio jednostavan: učim tri pitanja, a profesor bi trebalo da mi „pomogne“ da dobijem jedno od njih. Na dan ispita, sa strepnjom i skrivenim nadama, ušao sam u prepun amfiteatar.
Kad sam izvukao papir i video pitanje koje nije bilo ni blizu pripremljenog, odlučio sam da ipak govorim ono što sam naučio – nadajući se da će profesor zažmuriti i pustiti me.
Ali tada je usledio hladan tuš:
„Kolega, to nije vaše pitanje.“
Smeh u sali je postajao sve glasniji, a moje samopouzdanje je nestajalo. Iako sam pokušao još jednom, izvukao novo pitanje i ponovo izgovarao unapred spremljen tekst, sve se završilo rečenicom koja me je dotukla:
„Ljudi, ovaj momak je pokušao da uhvati vezu kod mene.“
🧨 Trenutak koji mi je promenio život
U tom trenutku pucao sam. Ruka mi se podigla, a da nisam ni shvatio – udario sam profesora pred stotinama ljudi. Sekund kasnije sve je bilo gotovo. Izbačen sam s fakulteta.
Godine truda, želje, nade – nestale su u jednom trenutku besa.
🧱 Život posle pada – i vrednosti koje sam tek tada otkrio
Danas, radim s ocem. Postavljamo parket, obilazimo kuće i stanove. Na papiru nemam diplomu, ali imam znanje koje ne daje nijedan profesor: da nema prečica u životu koje vode do pravog uspeha.
Naučio sam da ti „veze“ možda mogu otvoriti vrata, ali ne mogu ti pomoći da hodaš kroz njih ako nisi spreman.
Naučio sam koliko je važno pasti sam, a ne sramiti se tuđeg guranja. Koliko vredi obraz kada ga jednom izgubiš. I koliko je važno biti iskren prema sebi – jer diploma nema smisla ako si izgubio sebe usput.
💡 Poruka mladima: Vrednost dolazi iz borbe, ne iz prečica
Zato danas, kada razgovaram s mladima, uvek im govorim isto:
„Borite se sami. Padnite, pogrešite, krenite ispočetka. Samo tako ćete znati koliko zaista vredite.“
Jer diploma se može steći, ali karakter se gradi. I nijedna ocena ne može nadomestiti dostojanstvo.
📌 Zaključak
Ova priča nije poziv na bunt – već poziv na samopoštovanje. Ako si student, zapamti: tvoje znanje i tvoja borba su tvoj ponos. Ne dozvoli da trenutni pritisci izbrišu godine rada. Ako ti je teško – odmori. Ako padneš – ustani. Ali nikada, baš nikada ne prodaj svoj obraz za ocenu.
Jer, na kraju dana, to je ono što ostaje – i ono što se najviše računa.
