Kasno uveče, dok je moja supruga spavala pored mene nakon napornog dana, dobio sam obavijest na telefonu. Pristigao je zahtev za prijateljstvo na društvenoj mreži. Znatiželjan, otvorio sam poruku – bila je to bivša djevojka iz prošlosti. Pisala je da joj nedostajem, iako je znala da sam sada oženjen čovek.
U tom trenutku sam instinktivno sklonio telefon i pogledao svoju suprugu. Spavala je mirno, iscrpljena od svakodnevnih obaveza, brige o našoj kući i porodici. Gledajući je tako, u meni su se probudile misli koje nisam mogao ignorisati.
Pomislio sam kako bi se ona osjećala kada bi saznala da sam s nekim razmenjivao poruke, čak i ako se ništa „nije dogodilo“. Taj pogled razočaranja, gubitak poverenja, sve ono što smo gradili godinama – brak, porodicu, dom… da li bih to mogao podneti?
Uzeo sam telefon i odgovorio:
“Da, i danas sam dobro – sretan, voljen i ispunjen s osobom kojom živim.”
Zatim sam osobu blokirao. Bez dileme. Jer nisam samo suprug – ja sam čovjek koji stoji iza svojih vrijednosti. Koji bira porodicu, iskrenost i poštovanje iznad trenutnog impulsa.
Vratio sam se supruzi, zagrlio je i zaspao s mirom u srcu.
Jer prava snaga nije u tome šta možeš – nego u tome šta biraš.
