Nedavne objave istraživačkog portala KRIK pokrenule su novu lavinu javnih rasprava u Srbiji – ovog puta u fokusu je imovina ministra odbrane Bratislava Gašića i njegove porodice. Iako se u izveštaju navodi da ukupna vrednost njihove imovine prelazi 23 miliona evra, ministar kategorično odbacuje te tvrdnje, nazivajući ih “izmišljotinama” i “medijskim pritiskom bez osnova”.
KRIK-ovo istraživanje: Etno-selo, nekretnine i zemljište
Prema informacijama koje je objavio KRIK, porodica ministra Gašića navodno poseduje imovinu koja uključuje:
- Etno-selo na popularnoj turističkoj destinaciji,
- Nekoliko stanova i poslovnih prostora,
- Više parcela zemljišta,
- Zgrade u vlasništvu firmi povezanim sa članovima porodice.
Procena ukupne vrednosti ovih nekretnina premašuje 23 miliona evra, a posebnu pažnju izazvala je činjenica da je deo te imovine registrovan na sinove ministra, koji formalno nisu javni funkcioneri.
Ministrov odgovor: Sve prijavljeno, sve zakonito
Bratislav Gašić je brzo reagovao na ove navode, izjavivši da su tvrdnje KRIK-a “zlonamerne konstrukcije koje imaju za cilj njegovu političku diskreditaciju”. U saopštenju koje je prosledilo Ministarstvo odbrane, Gašić je istakao sledeće:
“Svu svoju imovinu uredno sam prijavio Agenciji za sprečavanje korupcije. Nemam nikakvu imovinu skrivenu iza tuđih imena, niti račune u inostranstvu. Sve što posedujem stečeno je zakonitim putem, i na to je plaćen porez.”
Ministar je dodao i da je više puta javno pozvao nadležne institucije da ispitaju poreklo njegove imovine, naglašavajući da bi bio prvi koji bi se povukao iz javnog života ako bi bilo šta nezakonito bilo pronađeno.
Pitanje privatnosti ili javnog interesa?
Posebno osetljiva tačka u ovom slučaju jeste imovina ministrovih sinova. Gašić smatra da je njihovo spominjanje u javnosti neprimereno, jer se ne bave politikom niti obavljaju javne funkcije.
“Skandalozno je da neki takozvani istraživački novinari procenjuju imovinu mojih sinova i time im stavljaju metu na čelo”, naveo je ministar.
Ova izjava otvara važnu dilemu u domaćoj javnosti: gde prestaje pravo na privatnost, a gde počinje legitimni interes građana da znaju više o imovini porodica visokih državnih funkcionera?
Zašto je transparentnost važna?
Bez obzira na političku pripadnost ili poziciju, javnost ima pravo da postavlja pitanja o imovinskom stanju političara – ali na način koji ne prelazi granice profesionalizma i etike. Transparentnost u javnoj službi nije samo pravno pitanje, već i moralna obaveza prema građanima.
Institucije poput Agencije za sprečavanje korupcije postoje upravo kako bi se takva pitanja rešavala institucionalno i objektivno, bez potrebe za medijskim optužbama i političkim prepucavanjima.
Zaključak: Potrebna su jasna pravila i otvoreni podaci
Slučaj Gašić jasno pokazuje koliko je važna uspostava jasnih pravila o imovinskim kartama, javnim registrima i dostupnosti informacija. Bilo da su tvrdnje o milionskoj imovini tačne ili ne, jedini put ka očuvanju poverenja građana jeste kroz otvoren i jasan dijalog između medija, institucija i javnosti.
Samo tako se može graditi društvo u kojem su odgovornost i transparentnost osnov svakog javnog delovanja.
