Petrovske poklade, poznate i kao Petrovdanjske poklade, predstavljaju važan trenutak u pravoslavnoj tradiciji i obeležavaju se večer uoči početka Petrovskog posta. Ovaj post prethodi velikom hrišćanskom prazniku Petrovdan, koji se slavi 12. jula po novom, odnosno 29. juna po starom kalendaru, i posvećen je svetim apostolima Petru i Pavlu.
Za razliku od Belih poklada, koje prethode Velikom postu i obeležavaju se svečano u mnogim delovima Srbije, Petrovske poklade imaju skromniji, ali duboko simboličan karakter, naročito u seoskim i tradicionalnim sredinama. Ovaj običaj predstavlja spojev duhovne pripreme, porodične bliskosti i zajedničkog obroka, kojim se završava period jedenja mrsne hrane i započinje uzdržanje u svakom smislu – i telesno i duhovno.
🕊️ Duhovna dimenzija običaja
Na dan Petrovski poklada, u fokusu je unutrašnje čišćenje i praštanje. U prošlosti, ljudi su se trudili da do početka posta izglade nesuglasice, zatraže oproštaj i stupe u post s čistim mislima i osećanjima. Takva priprema nije se odnosila samo na odricanje od određene hrane, već i na emotivnu i duhovnu smirenost, što je i suština hrišćanskog posta.
🍽️ Večera sa simbolikom
Večernji obrok na ovaj dan ima posebno značenje. Porodica se okuplja za stolom na kojem se nalazi bogat izbor jela od mesa, mleka, jaja i sira. U mnogim domovima pripremaju se i kolači kao poslednji mrsni zalogaj pre ulaska u post. Iako trpeza može biti raznovrsna, ona odražava zahvalnost i zajedništvo.
U duhu solidarnosti, običaj je bio da se pozovu komšije, rođaci ili oni kojima je pomoć potrebna, što se smatralo delom milosrđa i dobrom pripremom za post. Deljenje hrane i prisustvo dragih ljudi činili su ovaj trenutak ne samo porodičnim, već i zajedničkim praznikom.
✨ Narodna verovanja i simbolika
Pored verskog značaja, Petrovske poklade prate i brojna narodna predanja. Na primer, u istočnoj Srbiji postoji verovanje da se na ovaj dan ne treba češljati, kako bi se sprečilo opadanje kose. Ovakva simbolična pravila, iako ne potvrđena religijskim učenjem, deo su kulturnog nasleđa i izražavaju način na koji su ljudi kroz vekove pokušavali da očuvaju zdravlje i blagostanje.
🔥 Rituali mladih i duh zajedništva
U mnogim selima Srbije, naročito u južnim i centralnim krajevima, mladi su na ovaj dan pravili buktinje zvane “lile” – od kore trešnje, breze ili slame – koje bi se palile i nosile kroz selo. Svetlost vatre simbolično je predstavljala pročišćenje i zaštitu od zla, dok su igre, pesma i kolo bili znak radosti i života pred predstojeći post.
Osim duhovne pripreme, Petrovske poklade su bile i društveni događaj, prilika za mlade da se okupe, zbliže, pa čak i upoznaju buduće partnere. U to vreme nije bilo svadbi niti velikih slavlja tokom posta, pa je ovaj dan imao dodatnu vrednost kao poslednja veče društvenih okupljanja.
🕯️ Savremeno značenje običaja
Iako se običaji menjaju i mnogi se u gradskim sredinama polako zaboravljaju, Petrovske poklade i dalje žive u mnogim domaćinstvima kao simbol tihe pripreme za važan duhovni period. One spajaju hrišćanske poruke uzdržanja i praštanja sa bogatstvom narodne tradicije i zajedničkog identiteta.
U konačnici, ovaj dan ne podseća samo na prestanak uživanja u hrani, već i na važnost duhovne discipline, porodične topline i međuljudskog razumevanja. Petrovske poklade nas pozivaju da usporimo i okrenemo se vrednostima koje nadilaze svakodnevicu – tišini, poštovanju, zajedništvu i duhovnom rastu.
✅ Zaključak
Petrovske poklade nisu samo dan tradicionalne večere i početka posta – one su podsetnik na dublji smisao života: pomirenje, uzdržanje i povezanost. U vremenu kada se lako zaboravlja značaj duhovnih vrednosti, ovakvi običaji nas pozivaju da se vratimo sebi – mirniji, smireniji i bliži drugima.
