Veza između majke i sina često se opisuje kao jedna od najdubljih i najposebnijih u životu. Ipak, kao i svaki odnos, i ovaj može proći kroz izazovne faze. Neke majke primete da se njihov sin povlači, deluje hladno ili čak pokazuje nepoštovanje. Ovakvi obrasci ponašanja mogu izazvati osećaj tuge, zbunjenosti i nesigurnosti.
Umesto da tražimo „krivca“, korisno je razmotriti dublje psihološke procese koji mogu uticati na dinamiku između roditelja i deteta. U nastavku donosimo uvide inspirisane psihoanalitičkom tradicijom, posebno radovima Sigmunda Freuda, uz konkretne savete za bolje razumevanje i obnovu bliskosti.
1. Potreba za emocionalnim osamostaljivanjem
Tokom odrastanja, sinovi prirodno teže nezavisnosti. Ponekad to uključuje emocionalno distanciranje od majke, što ne znači da ljubavi nema, već da se traži prostor za izgradnju ličnog identiteta. Hladnije ponašanje može biti izraz unutrašnje borbe – kako se odvojiti, a ostati povezan.
Savet: Umesto da insistirate na bliskosti, poštujte njegov prostor. Izrazite spremnost da budete tu kad god mu budete potrebni.
2. Nerazjašnjene emocije iz detinjstva
Ponekad odnos s majkom može nositi ostatke nezavršenih emocionalnih procesa – bilo da je reč o rivalstvu, neostvarenim očekivanjima ili osećaju neprihvaćenosti. Takve emocije, ako nisu izražene na vreme, mogu se ispoljiti kroz distancu ili otpor.
Savet: Pokrenite otvoren, nenametljiv razgovor o prošlosti i deljenim uspomenama. Fokus neka bude na slušanju, ne na objašnjavanju.
3. Povezivanje majke sa osećajem neuspeha
U trenucima ličnih izazova, ljudi često traže nekoga kome bi (nesvesno) pripisali odgovornost. Ponekad je to upravo roditelj koji je bio najbliži. Umesto zahvalnosti, javlja se projekcija lične frustracije.
Savet: Ostanite prisutni i smireni. Pokažite razumevanje za njegovu borbu, bez potrebe da se branite.
4. Izazovi muškog identiteta
Ako sin oseća da nije ispunio sopstvena ili tuđa očekivanja, može reagovati tako što će odbaciti ono što simbolizuje stabilnost – uključujući majku. To je često nesvesna reakcija na osećaj nesigurnosti.
Savet: Ohrabrite ga kroz priznanje njegovih napora i postignuća. Pravo poštovanje se gradi kroz međusobno uvažavanje.
5. Negativni modeli iz detinjstva
Ako je tokom detinjstva sin posmatrao ponašanja u kojima se majka omalovažava, postoji mogućnost da je nesvesno usvojio te obrasce. Odrasli odnosi su često ogledalo onih koje smo gledali kao deca.
Savet: Fokusirajte se na zdravu komunikaciju i granice. Podstaknite razmišljanje o tome kako poštovanje izgleda u odnosima.
6. Potisnute emocije i neraščišćene traume
Deca koja nisu imala prostor da izraze tugu, ljutnju ili ranjivost mogu kasnije u životu ispoljavati te emocije kroz zatvorenost i udaljavanje – često prema onima koji su im nekada bili najbliži.
Savet: Ponudite emocionalno sigurno okruženje. Pokažite da je izražavanje osećanja znak snage, a ne slabosti.
7. Strah od ranjivosti
U mnogim kulturama, dečaci od malena uče da „ne treba da pokazuju emocije“. U odnosu s majkom, gde je prisutna bliskost i razumevanje, može se javiti osećaj ranjivosti koji neki sinovi teže da izbegnu.
Savet: Dajte lični primer. Deljenjem sopstvenih iskustava ranjivosti pokazujete da su iskrenost i bliskost deo zrelih odnosa.
Zaključak
Odnosi između roditelja i dece nisu statični – oni se razvijaju, menjaju i zahtevaju razumevanje s obe strane. Umesto traženja jednostavnih rešenja, važno je pristupiti s empatijom i otvorenošću. Ako primetite trajnu udaljenost, razmislite i o zajedničkom razgovoru sa stručnjakom (psihologom ili porodičnim terapeutom), koji može pomoći da se odnos osveži i produbi.
