Uvod:
Na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, predsednik Indonezije Prabowo Subianto izneo je značajne stavove u vezi sa konfliktom Izraela i Palestine. Njegov govor označava jednu od najjasnijih pozicija te zemlje u poslednje vreme, posebno imajući u vidu da Indonezija nema zvanične diplomatske odnose sa Izraelom. Subianto je naglasio da se trajni mir može uspostaviti samo ako se poštuju prava obe strane i ako postoji garancija bezbednosti.
Glavne tačke iz govora predsednika Subianta:
- Podrška dvodržavnom rešenju
Prabowo je ponovio podršku Indonezije konceptu dvodržavnog rešenja, prema kojem Palestina ima pravo na nezavisnost, dok Izrael mora imati garantovanu bezbednost. Smatra da mir ne može postojati samo kroz prava Palestine, već i uz poštovanje prava Izraela da živi u sigurnosti. - Priznanje države Izrael pod uslovom
Subianto je izneo stav da će Indonezija preduzeti korak priznavanja Izraela kada Tel Aviv prizna nezavisnost i državni status Palestine. - Ponuda mirovnih snaga
Indonezija je spremna da pošalje značajne mirovne snage – do 20.000 ili više, ukoliko postoji formalna odluka UN‑a ili Vijeća sigurnosti u tom pravcu. Cilj je održavanje mira, pre svega u Gazi, ali i u drugim regionima pogođenim sukobima. - Apel za pravdu i odbacivanje sile kao alata
Predsednik je upozorio da “moć ne može donijeti pravdu” i istakao da konflikt ne može biti rešen nasiljem, jer nasilje samo stvara nove patnje. Pozvao je države da odbace principe gde jaki nameću volju slabijih. - Univerzalna poruka mira i saradnje
U govoru je korišćen interreligijski i inkluzivni ton, poruke “shalom”, “Om Shanti” i drugi pozdravi različitih tradicija su korišćeni da simbolizuju jedinstvo u različitosti i zajedničku viziju mira.
Zašto je ova izjava važna:
- Indonezija je najmnogoljudnija muslimanska zemlja, što daje težinu njenoj poziciji u globalnim razgovorima o palestinskom pitanju. Promena u diplomatskoj retorici ili spremnosti za priznanje Izraela može imati značajan domino efekat.
- Ponuda za slanje mirovnih snaga pokazuje da Indonezija ne želi samo verbalnu ulogu, već spremnost na praktične mere i doprinos međunarodnom miru.
Mogući izazovi i prepreke:
- Priznavanje Izraela od strane države koja do sada nije imala formalne odnose nosi političke i društvene rizike unutar domaće i međunarodne sfere.
- Uspostavljanje mirovne misije zavisi od odluka UN‑a i Vijeća sigurnosti, što često zahteva saglasnost velikog broja država i može biti dug proces.
- Balans između prava Palestine i bezbednosti Izraela je osetljiv, i rešavanje pitanja teritorije, bezbednosti i prava izbeglica je kompleksno.
Zaključak:
Govorniki poput Prabowa Subianta podsećaju da mir među narodima ne dolazi automatski, već kroz dijalog, priznanje prava i spremnost na saradnju. Indonezija svojim stavom pokazuje da veruje u međunarodni poredak, pravdu i ulogu multilateralnih institucija.
Bez obzira na to da li će svi ciljevi biti ispunjeni brzo, ova izjava ostaje značajan korak ka ono što mnogi vide kao jedini održiv put – da Palestine i Izrael koegzistiraju u miru, bez straha i sa priznatim pravima.
