Novosađanka (19) poginula je 28. maja, u sredu, u Budvi kada se odvezala sa sajle tokom parasejlinga, a zatim pala sa oko 50 metara visine u more.
Devetnaestogodišnja devojka iz Novog Sada udarila je u površinu mora pri velikoj brzini, bez ikakve kontrole nad telom. Takav pad, nažalost, retko ko može da preživi.
Devojka je pala sa oko 50 metara visine tokom parasejlinga, nakon što se, iz još nepoznatih razloga, otkačila sa sajle.
Prema rečima očevidaca, devojka je pala u vodu i odmah je čamcem prevezena do gradske marine, gde je ekipa Hitne pomoći mogla samo da konstatuje njenu smrt.
Pad u vodu može da bude vrlo različit doživljaj u zavisnosti visine sa koje se pada, kao i položaja tela.
Sa koje visine je pad u vodu opasan?
Kada je reč o profesionalcima, kao što su vojska, specijalne jedinice ili profesionalni skakači koji znaju kada su u vodu “pada”, obični rekreativci uglavnom ne poseduju ovakvo znanje, a ni spremnost.
Naime, pri malim visinama, poput skokova sa ivice bazena ili skakaonice visoke tri metra, na koje smo svi navikli, voda zaista deluje kao jastuk. Telo upada u nju bezbedno, čak i ako ulazak nije idealan.
Međutim, kako visina raste, tako raste i brzina kojom telo udara o površinu vode, a sa brzinom raste i otpor. I tu dolazimo do ključnog problema.
Voda zahteva poštovanje i zato je za pad sa velikih visine potrebno veliko znanje i iskustvo,
Skok 10 metara
Na visini od desetak metara, koja je tipična za olimpijske skakaonice, udarac o vodu može već da izazove ozbiljan bol ili povredu, posebno ako telo ne uđe savršeno vertikalno.
Skok na stomak ili leđa može izazvati modrice, oduzeti dah, pa čak i dovesti do potresa.
Profesionalni skakači u vodu godinama treniraju da bi mogli bezbedno da izvedu ovakve skokove. Ipak, i tu se greške dešavaju.
Skok sa 20-40 metara
Kada se visine podigne na 20, 30, pa i 40 metara, voda prestaje da nam bude saveznik.
Na tim visinama, sila udara je toliko velika da površina vode pruža gotovo jedna otpor kao čvrsta podloga. Skakači sa litica ili ekstremni sportisti koji skaču sa tih visina ulaze u vodu sa velikom preciznošću.
Telo mora da bude maksimalno zategnuto, stopala spojena, ulazak pod savršenim uglom.
I najmanja greška može da dovede do loma kostiju, unutrašnjeg krvarenja ili gubitka svesti.
Skok sa 50 ili više
Na visini od 50 metara, sa koje je nesrećna devojka pala, telo pada brzinom većom od 60 kilometara na sat.
Ako u takvoj situaciji osoba udari o vodu telom koji nije u pravilnom položaju, udarac je gotovo istovetan kao da je pala na beton.
Voda, zbog svog otpora u tom trenutku više ne ublažava pad, već ga dodatna pojačava. Iz tog razloga ovakve nesreće uvek se završavaju tragično, osim u izuzetnim slučajevima.
Zanimljivo je da se upravo na toj visini, oko 50 metara, nalazi i granica koju mnogi ekstremni sportisti ne prelaze bez padobrana.
Profesionalni skakači retko se odlučuju da skaču sa više od 27 metara, što je gornja granica čak i na najopasnijim svetskim takmičenjima. Sve preko toga zahteva opremu, zaštitu i specijalnu pripremu.
U slučaju nesreće u Budvi, devojka nije imala ništa od toga. Samo trenutak otkazivanja opreme bio je dovoljan da život izgubi u padu koji nije imao nikakvu šansu da se završi bez posledica.
Vojna obuka i skakanje u vodu
Padovi u vodu se, naravno, koriste i u vojnoj obuci. Američke mornaričke foke ,elitna jedinica poznata kao Navy SEALs prolaze kroz rigorozne treninge koji uključuju skokove u vodu, ali sa visina koje telo još može da podnese.
Tokom osnovne obuke skaču sa oko 7–8 metara u punoj opremi, često noću, u talasima i hladnoj vodi. To je deo procesa navikavanja na ekstremne uslove.
Kasnije, kada se obučavaju za padobranske misije, skaču iz aviona sa visina od nekoliko hiljada metara, ali uz padobran i preciznu kontrolu. Kada padaju u vodu, to rade pripremljeni, zategnuti, obučeni, nikada nasumično.
Skok u vodu može biti bezbedan, čak i uzbudljiv. Ali kada se izgubi kontrola, bilo zbog ljudske greške, otkazivanja opreme ili nesrećnog spleta okolnosti – voda prestaje da bude saveznik. Tada postaje prepreka koja ne prašta.
