Spavanje bi trebalo da bude vreme odmora i oporavka organizma. Tokom sna telo reguliše hormone, obnavlja ćelije i stabilizuje rad srca i krvnih sudova. Ipak, određene navike mogu umanjiti blagotvorne efekte sna i dugoročno povećati zdravstvene rizike, posebno kada je reč o kardiovaskularnom sistemu.
U nastavku donosimo pregled najčešćih rizičnih noćnih navika i praktične savete kako da unapredite kvalitet sna i zaštitite svoje zdravlje.
1. Spavanje na leđima kod osoba sa apnejom u snu
Opstruktivna apneja u snu je poremećaj kod kojeg dolazi do ponavljanih prekida disanja tokom noći. Simptomi mogu uključivati glasno hrkanje, pauze u disanju, naglo buđenje sa osećajem gušenja i izražen umor tokom dana.
Kada osoba sa apnejom spava na leđima, disajni putevi se dodatno sužavaju zbog položaja jezika i mekog nepca. To može dovesti do:
- pada nivoa kiseonika u krvi
- naglih skokova krvnog pritiska
- ubrzanog rada srca
- čestih mikrobuđenja
Dugoročno, nelečena apneja povezuje se sa povećanim rizikom od hipertenzije, srčanog i moždanog udara.
Šta možete uraditi:
- Pokušajte da spavate na boku, posebno na levom.
- Postavite jastuk iza leđa kako biste sprečili okretanje tokom noći.
- Ako sumnjate na apneju, obratite se lekaru radi dijagnostike i saveta o terapiji.
2. Nekontrolisana upotreba tableta za spavanje
Lekovi za spavanje mogu biti korisni u određenim situacijama, ali dugotrajna ili samoinicijativna upotreba može imati neželjene posledice. Neki preparati utiču na disanje i rad centralnog nervnog sistema, što može biti problematično kod osoba sa srčanim ili respiratornim tegobama.
Mogući rizici uključuju:
- produžene pauze u disanju
- smanjenu reakciju organizma na manjak kiseonika
- jutarnju pospanost i pad koncentracije
- povećan rizik od padova kod starijih osoba
Šta možete uraditi:
- Ne uzimajte lekove bez konsultacije sa lekarom.
- Pokušajte da rešite uzrok nesanice kroz promene navika.
- Razvijte redovnu rutinu odlaska na spavanje.
3. Previše topla spavaća soba
Da bi organizam ušao u dubok san, telesna temperatura mora blago da se snizi. Ako je prostorija pretopla, telo teže postiže optimalne uslove za odmor.
Posledice mogu biti:
- ubrzan rad srca
- plitak i isprekidan san
- noćno znojenje
- osećaj umora uprkos dovoljnom trajanju sna
Stručnjaci preporučuju da temperatura u spavaćoj sobi bude između 16 i 20 stepeni Celzijusa.
Šta možete uraditi:
- Redovno provetravajte prostoriju.
- Koristite laganu, prozračnu posteljinu od prirodnih materijala.
- Izbegavajte teške pokrivače ako vam je često vruće tokom noći.
4. Kasni i obilni obroci
Težak obrok neposredno pre spavanja može opteretiti probavni sistem i indirektno uticati na rad srca. Kada telo intenzivno vari hranu, proces oporavka tokom sna može biti narušen.
Moguće posledice:
- refluks i žgaravica
- češća buđenja
- osećaj težine u stomaku
- skokovi krvnog pritiska
Šta možete uraditi:
- Večerajte najmanje dva do tri sata pre odlaska na spavanje.
- Birajte lagane obroke sa manje masti i šećera.
- Ako ogladnite kasnije, odlučite se za manju i lakšu užinu.
5. Hronični nedostatak sna
Spavanje kraće od šest sati tokom dužeg perioda može negativno uticati na krvni pritisak, nivo šećera u krvi i hormone stresa. Nedostatak sna povezuje se sa većim rizikom od metaboličkih poremećaja i kardiovaskularnih bolesti.
Tokom sna organizam:
- reguliše krvni pritisak
- obnavlja krvne sudove
- stabilizuje rad srca
- smanjuje nivo hormona stresa
Šta možete uraditi:
- Težite ka sedam do devet sati sna svake noći.
- Odlazite na spavanje u približno isto vreme.
- Ograničite upotrebu telefona i ekrana pred spavanje.
- Uvedite opuštajuću rutinu, poput laganog čitanja ili toplog tuša.
Zaključak
Kvalitetan san nije luksuz već osnovna potreba organizma. Male promene u večernjoj rutini mogu imati dugoročan pozitivan uticaj na zdravlje srca i mozga.
Ako primetite simptome poput glasnog hrkanja, učestalog buđenja, jutarnjih glavobolja ili izraženog umora, važno je da se posavetujete sa zdravstvenim stručnjakom. Pravovremena procena i prilagođavanje navika mogu značajno smanjiti rizike i unaprediti kvalitet života.
Briga o zdravom snu je jedna od najjednostavnijih, ali i najvažnijih odluka koje možete doneti za svoje dugoročno zdravlje.
