Ministar spoljnih poslova Bosne i Hercegovine Elmedin Konaković najavio je povlačenje gotovo celokupnog osoblja Ambasade BiH u Beogradu, kao odgovor na postupke i poruke koje su usledile u Srbiji nakon smrti i sahrane Ratka Mladića.
Konaković je na konferenciji za novinare rekao da namerava da povuče sve zaposlene za koje Ministarstvo spoljnih poslova BiH ima nadležnost.
U Beogradu bi ostali ambasador Aleksandar Vranješ i konzul, jer o njihovom postavljanju i eventualnom opozivu odlučuje Predsedništvo BiH. Najavljeni potez još predstavlja odluku koju je potrebno sprovesti, a ne potpuni prekid diplomatskih odnosa dve zemlje.
Konzularni poslovi bi bili prebačeni u Zagreb i Podgoricu
Prema Konakovićevoj najavi, poslove koje sada obavlja diplomatsko osoblje u Srbiji trebalo bi da preuzmu zaposleni u ambasadama Bosne i Hercegovine u Hrvatskoj i Crnoj Gori.
To bi značilo da se deo konzularnih usluga za građane ubuduće organizuje preko diplomatskih predstavništava u Zagrebu i Podgorici. Još nisu objavljeni detalji o rokovima, proceduri i načinu na koji bi takva promena uticala na građane kojima su potrebne konzularne usluge.
– Povući ćemo sve ljude koje možemo, a konzularne poslove prebacićemo u Zagreb i Podgoricu – poručio je Konaković.
Reakcija nakon sahrane Ratka Mladića
Šef diplomatije BiH povezao je svoju odluku sa sahranom bivšeg komandanta Glavnog štaba Vojske Republike Srpske Ratka Mladića u Beogradu, kojoj su prisustvovali brojni političari i javni funkcioneri iz Srbije i Republike Srpske.
Mladić je preminuo 27. avgusta u Hagu, gde je izdržavao kaznu doživotnog zatvora. Pravosnažno je osuđen za genocid u Srebrenici, zločine protiv čovečnosti i druge ratne zločine počinjene tokom rata u Bosni i Hercegovini.
Konaković smatra da su komemoracija, sahrana i poruke koje su ih pratile predstavljale veličanje pravosnažno osuđenog ratnog zločinca i relativizovanje sudski utvrđenih činjenica.
Poruka sa utakmice bila „poslednji alarm“
Kao jedan od razloga za oštru reakciju naveo je i poruku „Pravac Potočari“, koja se, prema njegovim rečima, pojavila tokom utakmice Crvene zvezde.
– To je poslednji alarm za uzbunu – izjavio je Konaković.
Poruka je izazvala osude u Bosni i Hercegovini, posebno među udruženjima preživelih i porodicama žrtava genocida u Srebrenici.
Konaković je ocenio da takvi događaji prevazilaze pojedinačne navijačke incidente i postaju pitanje bezbednosti, regionalnih odnosa i zaštite dostojanstva žrtava.
„Da mogu, prekinuo bih diplomatske odnose“
Ministar je poručio da bi, kada bi imao potrebna ovlašćenja, odmah prekinuo diplomatske odnose sa Srbijom. Ipak, takvu odluku ne može da donese samostalno.
– Ono što mogu jeste da radim na tome da odnose svedem na najmanju moguću meru i smanjim komunikaciju – rekao je Konaković.
Potpuni prekid diplomatskih odnosa zahtevao bi odluku nadležnih institucija Bosne i Hercegovine. Zbog složene podele nadležnosti u zemlji, ministar ne može samostalno da povuče ambasadora i konzula koje imenuje Predsedništvo BiH.
Zato je njegov trenutni plan ograničen na zaposlene koji se nalaze u nadležnosti Ministarstva spoljnih poslova.
Najavljene diplomatske note i pisma međunarodnim partnerima
Konaković je naveo da je Ministarstvo pripremilo više nacrta diplomatskih nota i pisama koja će biti poslata evropskim i međunarodnim partnerima.
Najavio je da će od Evropske unije tražiti odgovor na pitanje da li će dosledno braniti principe na kojima insistira u odnosu prema državama kandidatima.
Prema njegovim rečima, planirani su telefonski razgovori i moguće diplomatske posete, jer događaje nakon Mladićeve smrti posmatra kao važno političko i bezbednosno pitanje za Bosnu i Hercegovinu.
Posebno pismo biće upućeno i članicama Organizacije islamske saradnje. Konaković smatra da je diplomatija Srbije prethodnih godina bila aktivnija u predstavljanju svog viđenja ratnih događaja, dok institucije BiH nisu dovoljno radile na međunarodnom zastupanju činjenica utvrđenih pravosnažnim presudama.
Odnosi Beograda i Sarajeva pred novim izazovom
Najavljeno povlačenje osoblja predstavlja jedan od ozbiljnijih diplomatskih poteza Sarajeva prema Beogradu u poslednje vreme. Njegove praktične posledice zavisiće od toga u kom obimu će odluka biti sprovedena i kako će na nju odgovoriti institucije Srbije i Bosne i Hercegovine.
Konakovićeva izjava otvorila je i pitanje budućeg funkcionisanja Ambasade BiH u Beogradu, posebno ako u njoj ostanu samo ambasador i konzul.
Istovremeno, ovaj potez ponovo pokazuje koliko odnos prema ratovima devedesetih, pravosnažnim presudama i žrtvama utiče na savremene odnose država u regionu.
Dok Konaković najavljuje svođenje komunikacije na najmanju moguću meru, potpuni prekid odnosa nije donet niti se nalazi isključivo u njegovoj nadležnosti. Dalji razvoj situacije zato će zavisiti od odluka Predsedništva BiH, Ministarstva spoljnih poslova i reakcije zvaničnog Beograda.
