Dolazak jeseni mnogima donosi umor, pospanost i teže prilagođavanje promenama temperature. Međutim, prof. dr Petar Otašević upozorava da pojedine tegobe ne treba pripisivati samo promeni godišnjeg doba, jer bol u grudima može zahtevati hitnu medicinsku pomoć.
Prof. dr Petar Otašević, upravnik Klinike za kardiologiju Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“, govorio je u programu Radio Beograda 1 o tome kako nagle vremenske promene utiču na srce i krvne sudove.
Posebno je upozorio na nagla zahlađenja i velike temperaturne razlike, jer organizam u takvim situacijama nema dovoljno vremena da se postepeno prilagodi.
Problem nastaje kada temperatura naglo padne
Prema rečima dr Otaševića, postepene promene vremena organizam uglavnom lakše podnosi. Veći problem nastaje kada temperatura u kratkom periodu poraste ili padne za više od 20 do 25 stepeni, naročito ako je promena praćena oscilacijama atmosferskog pritiska.
Takve okolnosti mogu predstavljati dodatno opterećenje za osobe koje imaju:
- povišen krvni pritisak;
- koronarnu bolest;
- ranije preležan infarkt;
- druge hronične bolesti srca i krvnih sudova;
- teže hronične bolesti;
- smanjenu sposobnost prilagođavanja hladnoći.
Posebno bi trebalo da budu oprezni stariji ljudi, hronični bolesnici i osobe koje već imaju utvrđene faktore rizika za srčani ili moždani udar.
Zašto hladno vreme može da optereti srce?
Pri izlaganju hladnoći dolazi do sužavanja krvnih sudova. Zbog toga krvni pritisak može da poraste, a srce mora više da radi kako bi održalo normalnu telesnu temperaturu i cirkulaciju.
Američko udruženje za srce takođe upozorava da hladnoća može izazvati sužavanje krvnih sudova i koronarnih arterija, povećati pritisak i dodatno opteretiti kardiovaskularni sistem.
Osobe sa koronarnom bolešću mogu tokom hladnijeg vremena češće osetiti anginu pektoris, odnosno bol ili nelagodnost u grudima. Rizik može biti veći i prilikom naglog fizičkog napora na hladnoći.
Bol u grudima koji zahteva hitnu reakciju
Dr Otašević posebno upozorava da bol u grudima ne bi trebalo automatski pripisivati umoru, stresu ili promeni vremena.
Hitnu pomoć treba pozvati ako se pojavi bol ili nelagodnost u sredini grudnog koša koja:
- traje nekoliko minuta ili ne prestaje;
- ima karakter stezanja, pritiska, pečenja ili težine;
- širi se prema jednoj ili obe ruke;
- širi se prema ramenu, vratu, vilici, leđima ili stomaku;
- prati je nedostatak vazduha;
- izaziva hladan znoj, mučninu, izrazitu slabost ili vrtoglavicu.
Ovakvi simptomi mogu ukazivati na akutni koronarni sindrom ili srčani udar i zahtevaju hitnu medicinsku procenu.
U Srbiji treba odmah pozvati Hitnu pomoć na broj 194 ili opšti broj za hitne intervencije 112. Ne treba čekati da tegobe prođu niti samostalno odlaziti automobilom ako postoji sumnja na srčani udar.
Simptomi ne moraju kod svih ljudi izgledati isto. Kod žena, starijih osoba i ljudi sa dijabetesom ponekad mogu dominirati gušenje, mučnina, neobičan umor, slabost ili bol u leđima i ramenu, čak i kada bol u grudima nije izrazito jak.
Terapiju ne treba menjati samostalno
Promene temperature mogu uticati i na vrednosti krvnog pritiska. Terapija koja je tokom toplijih meseci dobro kontrolisala pritisak možda će u hladnijem periodu zahtevati proveru.
To, međutim, ne znači da pacijent treba samostalno da povećava, smanjuje ili preskače lekove.
Dr Otašević naglašava da se terapija može menjati isključivo u dogovoru sa lekarom, nakon praćenja pritiska i procene zdravstvenog stanja.
Osobama koje se leče od hipertenzije savetuje se da redovno mere pritisak, beleže dobijene vrednosti i obrate se lekaru ako primete trajno povećanje, velike oscilacije ili nove simptome.
Kako pomoći organizmu da se prilagodi?
Tokom naglih zahlađenja preporučuje se nekoliko jednostavnih navika:
- oblačite se slojevito i zaštitite se od vetra i vlage;
- izbegavajte nagli i težak fizički napor na hladnoći;
- nastavite sa redovnom, umerenom fizičkom aktivnošću ako vam zdravstveno stanje to dozvoljava;
- birajte lakšu i uravnoteženu ishranu;
- obezbedite dovoljno sna i odmora;
- redovno merite krvni pritisak ako imate hipertenziju;
- terapiju uzimajte tačno onako kako je lekar propisao.
Brza šetnja može biti korisna, ali bi intenzitet trebalo prilagoditi kondiciji, vremenskim uslovima i preporukama lekara. Osobe sa srčanim problemima ne bi trebalo da započinju zahtevne treninge bez prethodne konsultacije.
Ne pripisujte svaki simptom promeni vremena
Umor i pospanost mogu pratiti promenu godišnjeg doba, ali jak ili uporan bol u grudima, gušenje, hladan znoj i nagla slabost nisu tegobe koje treba ignorisati.
Kod mogućeg srčanog udara vreme je izuzetno važno. Zbog toga je bolje odmah pozvati Hitnu pomoć nego čekati i pokušavati da sami procenite uzrok bola.
Napomena: Tekst je informativnog karaktera i ne predstavlja dijagnozu niti zamenu za lekarski pregled. Ako imate bol ili pritisak u grudima koji ne prolazi ili se širi prema ruci, ramenu, vratu ili vilici, posebno uz gušenje, znojenje, mučninu ili vrtoglavicu, odmah pozovite Hitnu pomoć.
