Ako pažljivo pogledate područje gde se gornji deo vašeg uha spaja sa stranom lica, možda ćete primetiti nešto neobično kod nekih ljudi: veoma malu rupu ili sićušnu udubljenje.
Na prvi pogled može izgledati kao beleg na koži, ostatak pirsinga ili čak mali ožiljak. Međutim, u mnogim slučajevima, nije ništa od toga.
Ova sitna karakteristika je prirodna kongenitalna varijacija poznata u medicini kao preaurikularna jama, takođe nazvana preaurikularni sinus. Prisutna je od rođenja i formira se tokom ranog razvoja, mnogo pre nego što se beba rodi.
Iako izgleda beznačajno, ima zanimljivu biološku priču koja povezuje ljudski razvoj, genetiku, pa čak i evoluciju.
Šta je zapravo preaurikularna jama
Preaurikularna jama je mali otvor na koži blizu prednjeg dela uha. Ispod površine, može voditi u kratak, uski kanal ispod kože.
Ovo se dešava veoma rano u trudnoći, obično oko šeste nedelje razvoja, kada se strukture koje formiraju lice i uši još uvek razvijaju.
Tokom ove faze, nekoliko delova embriona nazvanih faringealni lukovi postepeno se formiraju i spajaju. U nekim slučajevima, ovo spajanje nije potpuno glatko. Kada ostane mali razmak, on se može razviti u sićušni trakt koji ostaje kod osobe nakon rođenja.
Rezultat je mala vidljiva rupa ili udubljenje blizu uha.
Neki ljudi ga imaju samo na jednoj strani, najčešće na desnom uhu. Drugi ga imaju na obe strane. U većini slučajeva, to je jednostavno bezopasna varijacija u razvoju.
Fascinantna evolutivna veza
Jedna od najzanimljivijih naučnih ideja o preaurikularnim jamama dolazi iz evolucione biologije.
Istraživači koji proučavaju ljudski razvoj, uključujući poznatog evolucionog biologa Nila Šubina, istakli su da su iste embrionalne strukture uključene u formiranje ušiju i vilice kod ljudi povezane sa strukturama koje formiraju škrge kod riba.
Ovo je dovelo do evolutivnog tumačenja preaurikularne jame.
Prema ovoj ideji, sićušni otvor može biti daleki biološki odjek naše drevne evolucione prošlosti. Ne zato što su ljudi ribe, već zato što svi kičmenjaci dele zajedničke razvojne puteve nasleđene od ranih predaka.
U tom smislu, preaurikularna jama može se posmatrati kao mali podsetnik na to koliko je ljudska biologija duboko povezana sa oblicima života koji su postojali pre miliona godina.
To nije funkcionalni organ ili preostala škrga, već suptilni nusproizvod zajedničkog embriološkog razvoja.
Ko ih ima i koliko su česte
Preaurikularne jame nisu izuzetno retke, ali nisu prisutne ni kod većine ljudi. Njihova učestalost varira u zavisnosti od genetike i populacionih grupa.
Opšte procene sugerišu:
U Sjedinjenim Državama i Ujedinjenom Kraljevstvu, oko 0,1 do 1 procenat ljudi ih ima
U delovima Azije, broj može dostići i 10 procenata
U nekim afričkim populacijama, prevalencija se kreće između 4 i 10 procenata
Pošto je osobina urođena, često se javlja u porodicama. Ako jedan roditelj ima ovu bolest, veća je verovatnoća da će je imati i njihova deca.
U mnogim slučajevima, ljudi žive ceo život, a da ne shvataju da ta osobina uopšte ima bilo kakav značaj.
Da li je opasna ili je nešto zbog čega treba brinuti
U velikoj većini slučajeva, preaurikularna jama je potpuno bezopasna.
Ne utiče na sluh, ne ukazuje na ozbiljno medicinsko stanje i ne zahteva lečenje.
Međutim, pošto jama formira mali kanal ispod kože, povremeno može da sakuplja prirodne ostatke kože ili bakterije. U nekim slučajevima to može dovesti do:
Blage ciste ispod kože
Lokalne infekcije sa crvenilom, otokom ili osetljivošću
Retkog iscedka ili formiranja apscesa
Ako dođe do infekcije, obično se može lečiti jednostavnom medicinskom negom kao što su antibiotici koje je propisao zdravstveni radnik.
U retkim situacijama kada se infekcije vraćaju, može se izvršiti manji hirurški zahvat kako bi se mali kanal trajno uklonio.
Medicinski stručnjaci generalno savetuju da se ne manipuliše ili pokušava modifikovati područje. Ne treba ga stiskati, bušiti ili iritirati.
Mala karakteristika sa velikom pričom
Ljudsko telo nosi mnoge suptilne tragove svoje razvojne i evolucione istorije. Neki su dobro poznati, poput umnjaka ili repne kosti. Drugi, poput preaurikulalne jame, često ostaju neprimećeni.
Iako je mala i obično bezopasna, pruža uvid u složenost ljudskog razvoja pre rođenja i zajedničke biološke obrasce među vrstama.
Umesto da bude anomalija, bolje je razumeti je kao prirodnu varijaciju u ljudskoj anatomiji.
Zaključak
Preaurikularna jama je mala urođena karakteristika koja se pojavljuje blizu uha kod malog procenta ljudi širom sveta. Formira se tokom ranog embrionalnog razvoja i generalno je bezopasna.
Ono što ga čini fascinantnim nije njegov medicinski značaj, već priča na koju nagoveštava: složen proces ljudskog razvoja i duboke evolutivne veze koje dele živa bića.
Ponekad, najmanji detalji ljudskog tela nose najzanimljivije priče.
