Pet godina nakon nestanka Julijana Herere i njegove devetogodišnje ćerke Klare, činilo se da ih je planina zauvek zadržala.
Njihov slučaj punio je naslovne strane 2020. godine, kada je kratka planinarska tura u francuskim Pirinejima završila potpunom tišinom. Meseci su prolazili bez ikakvih tragova, svedočenja ili viđenja. Zvanična potraga je tiho obustavljena. Porodica se držala krhke nade da je Julijan možda odlučio da započne novi život negde daleko, dok su drugi tiho pominjali verovatniju teoriju — neprimećen pad u nepristupačnom delu planine.
Godinama se nije dogodilo ništa.
Neočekivano otkriće
Sve do kasnog avgusta, kada je katalonski par, istražujući retko korišćenu stazu u blizini Rolandskog prolaza, primetio nešto što je narušilo monotoniju sivih stena. Muškarac je čučnuo, usmerio svetlo telefona u usku pukotinu — i ukočio se:
„…To je ranac.“
Partnerka je obrisala prašinu sa izbledele etikete. Kada je pročitala ime, oboma se sledila krv u žilama:
— Julijan Herrera.
Fotografije su odmah prosleđene žandarmeriji. Helikopter je u roku od nekoliko sati spustio spasilački tim.
Kapetan Morel, koji je učestvovao u potrazi pre pet godina, otvorio je ranac u rukavicama. Unutra su se nalazili izubijana flaša za vodu, ostaci hrane, izgužvana mapa… i plava sveska Klare, prepoznatljiva još iz prvobitne istrage.
Tragovi života u pukotini
Pukotina je bila uska, pedesetak centimetara, ali duboka. Morel je odmah primetio nelogičnosti: ranac je bio gotovo neoštećen, a mapa je imala svežu oznaku olovkom — nešto što nije postojalo na originalnim kopijama pregledanim 2020. godine.
„Ako je Julijan ovo označio nakon što su se izgubili… zašto?“
Spasioci su nastavili da istražuju. Na osam metara dubine pronašli su crvenu tkaninu — deo Julijanove jakne. Delovalo je kao namerni trag, a ne nesreća. Tri metra niže, metalni omot od hrane sa rokom trajanja dve godine nakon njihovog nestanka.
Ispod slojeva prašine, pronađeno je improvizovano sklonište: termo-ćebe, prazna konzerva, delovi užeta — i još jedna sveska, natopljena vlagom. Neki zapisi mogli su se pročitati:
„Ne mogu da se pomerim“, „čekamo“, „povređen“, „čujemo glasove“
Jedna rečenica zaustavila je ceo tim:
„Ne mogu da se pomerim. Ona mora da ostane…“
Tekst se naglo prekida.
„Julijan je bio povređen“, rekao je Morel tiho. „A Klara… još je bila živa.“
Ali nijedno telo nije pronađeno.
Tragovi drugog lica
Najzagonetnije otkriće: moderno uže koje nije pripadalo Julijanu niti spasilačkim ekipama.
Sledećeg dana, visoko u strmom prolazu, pronađeni su sveži tragovi stopala — previše laki da bi bili odrasla osoba. Ispod rastresitog kamenja, mali privezak u obliku zvezde — Klarin omiljeni.
Na skrivenoj zaravni, metalna kutija prve pomoći. Unutra poruka, zapečaćena u plastici:
„Ako neko ovo pronađe, pomozite joj. Nije ona kriva. Vratio se, ali više nije bio isti. Nismo mogli da se spustimo. Dozivali smo pomoć. Ako je Klara živa… molim vas, čuvajte je.“
Moguć scenarij
Porodica je povezala prošle sukobe Julijana i bivšeg partnera Aitora, koji je u vreme nestanka boravio u Pirinejima. Otkriven je i zabačeni kamp sa ognjištem i razbacanom hranom, među kojima mala Klarina cipela.
Ipak, bez tela.
„Ovo menja sve“, rekao je Morel. „Izašli su odatle. Uz nečiju pomoć — ili pod nečijom kontrolom.“
Najveća misterija ostaje: gde je Klara danas?
Pet godina kasnije, slučaj je i dalje otvoren. Planina je otkrila mnoge tajne — ali ne i onu najvažniju. Klara bi možda još uvek mogla biti živa.
