U svakodnevnim situacijama, mnoge osobe koje se bore sa psihičkim tegobama uspešno prikrivaju svoje unutrašnje stanje. Ponašaju se funkcionalno, deluju smireno i često se trude da održe spoljašnju sliku stabilnosti. Međutim, određene okolnosti – naročito konflikti i stresne situacije – mogu razotkriti obrasce ponašanja koji upućuju na dublje psihološke probleme.
Ova tema je važna ne samo za stručnjake, već i za širu javnost, jer poznavanje osnovnih signala može pomoći u razumevanju određenih ponašanja i u izgradnji zdravijih odnosa.
Zašto se psihički poremećaji često prikrivaju?
Mnoge osobe koje se suočavaju sa psihičkim teškoćama razvijaju mehanizme odbrane i strategije koje im omogućavaju da zadrže prividnu stabilnost u socijalnim kontaktima. Razlozi za prikrivanje problema mogu biti različiti:
- Strah od stigmatizacije
- Želja za očuvanjem privatnosti
- Nerazumevanje okoline
- Nedostatak svesti o sopstvenom stanju
Međutim, čak i kada su ovi mehanizmi snažni, postoje momenti kada dolazi do „pucanja maske“ – a konfliktne situacije su jedan od najsigurnijih testova.
Ključni signal: nesrazmerna reakcija u konfliktu
Jedan od najvažnijih pokazatelja da osoba možda prikriva psihološki poremećaj jeste način na koji reaguje u situaciji neslaganja ili sukoba. Reakcija koja je preterana u odnosu na konkretnu situaciju često ukazuje na duboko emocionalno ili mentalno opterećenje.
Na primer, dok bi većina ljudi na uvredu reagovala sa nelagodom ili pokušajem smirivanja, osoba sa prikrivenim poremećajem može reagovati nepredvidivo, intenzivno i iracionalno.
Ponašanja koja mogu ukazivati na dublji problem
U konfliktima, osoba koja prikriva psihički poremećaj može pokazati sledeće obrasce:
1. Pretjerana agresija
Može se javiti verbalna agresija poput vređanja, povišenog tona, napada bez realne osnove, kao i fizički gestovi koji prelaze granice normalne komunikacije. Promene tona i intenziteta govora su često iznenadne i neprikladne.
2. Emocionalna hladnoća
Suprotno agresiji, neki ljudi mogu reagovati potpunim odsustvom emocija. Ova ravnodušnost u situacijama gde bi se očekivala empatija ili uznemirenost može ukazivati na emocionalnu disocijaciju ili poremećaj u regulaciji emocija.
3. Iznenadne promene raspoloženja
Nagla promena ponašanja – prelazak iz smirenog stanja u bes, iz prijateljskog tona u neprijateljski – često ukazuje na nestabilnost. Ove promene se dešavaju brzo i bez vidljivog spoljašnjeg razloga.
4. Gubitak kontrole nad govorom i mišljenjem
U stanju emocionalnog naboja, osobe ponekad gube sposobnost logičkog izražavanja. Mogu izgovarati kontradiktorne rečenice, nelogične tvrdnje ili čak izneti informacije koje inače brižljivo skrivaju.
5. Stalno prebacivanje krivice
U konfliktima, često se primećuje nesposobnost da osoba preuzme makar deo odgovornosti za situaciju. Krivica se u potpunosti prebacuje na druge, bez uvida u sopstveno ponašanje, čak i kada su činjenice suprotne.
Zašto konflikt razotkriva skrivene probleme?
Stres i emocionalna napetost umanjuju sposobnost kontrole i racionalnog ponašanja. Kod osoba koje se svakodnevno trude da održe sliku „normalnosti“, ovakve situacije mogu biti preveliki izazov. Tada dolazi do ispoljavanja nesvesnih obrazaca ponašanja, a ono što je do tada bilo skriveno – izlazi na površinu.
Da li svaka burna reakcija ukazuje na mentalni poremećaj?
Važno je napomenuti da svaka burna reakcija ili neslaganje ne mora ukazivati na prisustvo mentalnog poremećaja. Ljudi različito reaguju na stres i konflikt, i mnogi faktori – umor, prethodna iskustva, temperament – mogu uticati na ponašanje.
Međutim, kada se određeni obrasci ponašanja učestalo ponavljaju, naročito u više različitih konteksta, i kada dolazi do očiglednog nesklada između situacije i reakcije, to može biti razlog za dublju procenu.
Kako postupati prema osobi koja pokazuje ove znake?
Ako primetite da neko u vašem okruženju često reaguje nesrazmerno, pokazuje znake emocionalne nestabilnosti ili ispoljava kontradiktorno ponašanje, pristup treba biti pažljiv i nenametljiv:
- Ne ulazite u sukobe kada su emocije jake.
- Ne pokušavajte da dijagnostikujete osobu bez stručne osnove.
- Pružite podršku, ali uz granice koje čuvaju i vaše mentalno zdravlje.
- Podstaknite osobu na traženje stručne pomoći ako procenite da je to moguće.
Zaključak
Prepoznavanje mentalnog poremećaja kod osoba koje ga vešto prikrivaju nije jednostavno, ali određeni signali, naročito u konfliktima, mogu poslužiti kao važni pokazatelji. Nesrazmerne emocionalne reakcije, nedostatak kontrole, kontradiktorne tvrdnje i odbijanje svake odgovornosti su obrasci koji mogu ukazivati na dublje psihičke teškoće.
Razumevanje ovih ponašanja ne treba da služi za osudu, već kao podsticaj za razvijanje svesti, empatije i odgovornog pristupa mentalnom zdravlju – kako vlastitom, tako i tuđem.
