Danas Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici obeležavaju praznik Svetog Stefana Letnjeg, poznatog i kao Sveti Stefan Vetroviti. Ovaj dan nosi duboko duhovno i simbolično značenje, kako u crkvenoj tradiciji, tako i u narodnim običajima, posebno u vezi sa prirodnim pojavama poput vetra.
Ko je bio Sveti Stefan?
Sveti Stefan je poznat kao prvi hrišćanski mučenik – Prvomučenik. Bio je arhiđakon i jedan od sedmorice đakona koje su apostoli postavili da pomažu siromašnima i potrebitima. Njegov život bio je ispunjen milosrđem, verom i neustrašivim propovedanjem evanđelja.
Prema Bibliji, Sveti Stefan je bio nadahnut Duhom Svetim, činio čuda i govorio sa velikom mudrošću. Njegovo svedočenje o Isusu Hristu izazvalo je gnev u Jerusalimu, zbog čega je izvučen iz grada i kamenovan. Njegova smrt označila je početak hrišćanskog mučeništva, a on je zauvek ostao upamćen kao simbol vere, hrabrosti i odanosti Bogu.
Prenos moštiju i crkveno sećanje
Praznik Svetog Stefana Letnjeg obeležava se u znak sećanja na prenos njegovih moštiju na brdo Sion, gde su bile svečano položene. U crkvenom kalendaru, Sveti Stefan se proslavlja čak četiri puta godišnje, što svedoči o njegovom velikom značaju za pravoslavnu tradiciju.
U Srbiji, više od četrdeset hramova posvećeno je njegovom imenu. Među poznatijim svetinjama koje danas slave svoju slavu nalaze se manastiri Hopovo, Lipovac, Banjska, Koporin, Lepenac, Slanci kod Beograda, kao i manastir u Somboru.
Narodna verovanja: Zašto se Sveti Stefan zove “Vetroviti”?
U narodu, ovaj praznik nosi naziv Sveti Stefan Vetroviti, što nije bez razloga. Prema verovanju, vetar na ovaj dan može doneti i dobro i zlo – pomoći poljoprivredi, ali i naneti štetu usevima, razneti seno ili slamu, pa čak i doneti bolesti.
Zbog toga su domaćini u prošlosti, a ponegde i danas, oprezni na ovaj dan – izbegavaju veće radove u polju ili aktivnosti koje bi, simbolično rečeno, “izazvale vetar”. Veruje se da se treba pomoliti s verom, kako bi Sveti Stefan poslao blag vetar i zaštitio imanje i dom.
Pomorska i mlinarska slava
Osim na kopnu, Sveti Stefan Vetroviti ima veliki značaj i za primorske krajeve. Mornari ga slave kao zaštitnika, verujući da on donosi povoljan vetar za plovidbu i čuva brodove na otvorenom moru. Slično verovanje postoji i među mlinara, koji ga proslavljaju u vetrenjačama, zahvaljujući se za vetar koji pokreće mlinska kola.
Kako se praznik danas obeležava?
Na današnji dan, širom pravoslavnih domova i svetinja, održavaju se jutarnje liturgije, molebani i praznične službe. Vernici se mole za zdravlje, zaštitu i blagorodnu godinu, ali i za duhovno osnaženje u izazovnim vremenima.
Osim crkvenih običaja, narodna tradicija se i dalje čuva – mnogi poste, pale sveće, izbegavaju fizički naporne poslove i u krugu porodice spominju značaj svetitelja koji je, i pored mučeništva, ostao simbol milosti i snage.
Zaključak
Sveti Stefan Letnji je praznik koji objedinjuje veru, istoriju i narodne običaje. Njegova simbolika vetra podseća nas koliko je čovek nekada bio u skladu sa prirodom, verujući da kroz poštovanje svetaca može zadobiti zaštitu i blagostanje.
U vremenu kada sve češće zaboravljamo na korene i duhovne vrednosti, ovakvi praznici nas podsećaju da je duhovna povezanost sa tradicijom i prirodom – neprolazna.
