Kada ljubav prestane da živi u delu – znakovi da on više nije tu srcem
(Preporučeno čitanje za sve koji se osećaju nevidljivo u vezi)
Ljubav nije samo ono što se kaže – ljubav je ono što se radi. Kako dodirujemo, kako slušamo, kako se odnosimo prema svakodnevnim trenucima – sve to mnogo govori o iskrenosti osećanja. Psihološkinja Ana Kirjanova, poznata po svojim direktnim i snažnim uvidima u emocionalne odnose, upozorava:
“Jedno ‘volim te’ bez dela – ne vredi ništa.”
U svojim knjigama, predavanjima i kolumnama, Kirjanova vrlo jasno prikazuje kako izgleda brak ili veza u kojoj ljubavi zapravo nema – i zašto žene često ostaju u takvim odnosima, iako im srce šapuće da nešto nije u redu.
Ljubav nije tišina, ni sarkazam, ni ignorisanje
Ako partner nikada ne pita kako si, ako zaboravlja važne datume, ako te ne grli spontano – to nije ljubav, to je ravnodušnost. A ravnodušnost boli više od otvorene mržnje jer ostavlja prazninu. Kirjanova piše:
“Ljubav traži prisutnost, dodir, nežnost i pažnju. Kada ih više nema – ostaje samo senka onoga što je možda nekada bilo.”
Posebno ističe emocionalnu distancu kao najčešći oblik “tihog nasilja”. Prema Lepoti i zdravlju, ovaj oblik nepoštovanja se ne vidi odmah, jer ne uključuje galamu ni psovke, već suptilne oblike omalovažavanja – sarkastične komentare, ignorisanje, podsmeh.
Pet znakova da te partner ne voli (ili više ne voli)
- Kritikuje te umesto da te podrži
Tvoje odluke, izgled, hobiji – ništa mu nije dovoljno dobro. Sve mora biti “po njegovom”. - Ne pokazuje interesovanje za tvoje emocije
Ne pita kako si. Ne reaguje na tvoje tuge ili radosti. Tvoje emocije ga ne dotiču. - Ponižava tvoje mišljenje
Rečenice poput: „To su gluposti“, „Ne razmišljaš svojom glavom“ – nisu neslana šala, već ozbiljan signal emotivnog udaljavanja. - Uzima tvoju dobrotu zdravo za gotovo
Tvoji napori da sačuvaš odnos bivaju uzvraćeni tišinom, prezirom ili zahlađenjem. - Tvoje prisustvo mu je postalo navika, a ne radost
Ako osećaš da si samo tu „da bi bila tu“, a ne zato što te želi, voli i ceni – vreme je za duboko preispitivanje.
Šta kada ljubav više ne greje, već povređuje?
U jednom od tekstova za Blic Ženu, Ana Kirjanova ističe da žene ne napuštaju veze zato što su slabe – već zato što su bile jake predugo. One se bore, pokušavaju da poprave, praštaju. Ali i najjačima ponestane snage kada se svakodnevno moraju boriti za osnovnu pažnju.
Ako ti partner nikada ne uputi kompliment, ako si mu “nevidljiva” u sopstvenoj kući, ako se više raduješ kada ide na put nego kada se vraća – to nisu sitnice. To su znaci ozbiljnog emotivnog zanemarivanja.
Ljubav ne boli – manipulacija boli
Rečenice koje počinju sa:
❌ “Ti si kriva.”
❌ “Uvek preteruješ.”
❌ “Zamišljaš stvari.”
…nisu izrazi ljubavi. To su alati emocionalne kontrole.
RTS Život i zdravlje navodi da emocionalno zanemarivanje dugoročno izaziva anksioznost, nesanicu, psihosomatske smetnje – naročito kod žena u brakovima bez poštovanja.
Da li ste srećni – ili samo navikli?
Najopasniji oblik nesreće je onaj na koji se naviknemo. Kada više ne plačemo, jer znamo da nećemo biti saslušane. Kada prestanemo da se nadamo, jer znamo da se ništa neće promeniti.
“Nekada taj lom ne boli odmah. Naviknemo se. Opravdavamo. Govorimo sebi: ‘Ima on i dobrih strana.’” – kaže Kirjanova.
Ali ako se “dobri trenuci” broje na prste jedne ruke, a svi ostali su bol, strepnja ili ignorisanje – to nije ljubav. To je navika obučena u tuđe očekivanje.
Šta dalje?
Kirjanova ne poziva na impulsivne raskide, niti osuđuje žene koje ostaju u teškim vezama. Njena poruka je jasna:
“Ljubav je bezbedno mesto, a ne bojno polje.”
Zato je prvi korak – samospoznaja. Pogledajte se u ogledalo i iskreno se upitajte:
🟡 Da li sam srećna?
🟡 Da li se osećam voljeno i vredno?
🟡 Da li me partner gura napred – ili me gura u stranu?
Ako su odgovori poražavajući – nije kasno da nešto promenite.
Zaključak: Ljubav se živi, ne preživljava
Svi zaslužuju ljubav koja grli, sluša, poštuje. Ljubav koja ne traži da se menjaš, već te podržava da rasteš. Ako se u vezi osećaš usamljeno – nisi sama. I još važnije: imaš pravo da tražiš više.
Kao što Ana Kirjanova poručuje:
“Ne tražiš previše. Tražiš osnovno.”
