U Srbiji se u poslednje vreme pojavila izuzetno intrigantna politička inicijativa: grupacija studenata koja tvrdi da može samostalno suprotstaviti vlasti. Ovaj potez je izazvao pravu buru reakcija u opozicionim redovima, ali i među javnim analitičarima. U ovom blog postu razlažemo kontekst, moguće šanse i rizike, i šta cela situacija govori o trenutnoj političkoj klimi u Srbiji.
Pozadina inicijative – od protesta do političkog zahteva
Studenti su već poznati kao ključni akteri protesta koji su se održavali širom zemlje. Sada žele da preuzmu aktivniju ulogu – da izađu na izbore sa sopstvenom listom, bez formalne podrške opozicionih stranaka i bez preduslova transparentnog pregleda programa.
To je iznenadilo mnoge, jer je tradicija bila da opozicija zajednički koordiniše nastupe i bira kampanju u kojoj se ne fragmentišu glasovi. Ovaj potez nije samo politički; on nosi i simboličku težinu – studenti više ne žele biti samo svedoci promena, već hoće da budu ti koji će ih inicirati.
Reakcije opozicije i političkog sveta
Opozicione partije su, sasvim razumljivo, zatečene ovim zahvatom. Neke se boje da će studentska lista razbiti jedinstvenu opozicionu frontu i tako oslabiti kolektivne šanse za promenu vlasti. Drugi, pak, smatraju da upravo nova energija i “nepolitikantski” pristup može doneti predah od tradicionalne politike.
Protivnici studentske liste upozoravaju na nekoliko slabosti:
- nedostatak političkog iskustva
- nejasan i širok program, koji pokušava “zadovoljiti sve”
- teškoće u mobilizaciji resursa i organizaciono vođenje
- mogućnost da studentska lista zapravo ojača poziciju vlasti fragmentacijom glasova
S druge strane, studenti poručuju da neće biti lista sa “starim facama” iz opozicije ili vlasti, već da žele da budu novi politički akteri, sa novim ljudima i osveženim pristupom. Prema rečima predstavnika, lista je skoro formirana i odabrani su kriterijumi da kandidati ne budu politički kompromitovani. 021.rs
Šta pokazuju istraživanja javnog mnjenja?
Rezultati anketa daju zanimljive uvide, mada ih treba posmatrati sa rezervom. Ukoliko bi se izbori održali danas sa samo tri opcije – studentskom listom, Vučićevom listom i strankama manjina – 54,8 % građana bi podržalo studentsku listu, dok bi Vučićeva lista dobila 42,1 %. N1 Info RS+2srbijaizbori.com+2
U alternativnom modelu, gde bi se i celokupna opozicija pojavila kao odvojena kolona, opozicija bi osvojila oko 10,2%, studentska lista 45,9%, a Vučićev blok 41,4 %. N1 Info RS+2srbijaizbori.com+2
Vučić je takođe komentarisao da bi studentska lista, ako se pojavi u istraživanjima, imala potencijal da dobije oko 20 % glasova, i to po njegovoj oceni “na štetu opozicije”. Nedeljnik
Akademski komentatori ističu da je pad rejtinga vladajuće stranke posle određenih događaja u društvu dao studentima prostor da se pojave kao autentična alternativa. 021.rs Međutim, složnost opozicije i sposobnost da se artikuliše zajednička strategija ostaju veliki izazovi. Radio Slobodna Evropa+1
Snage, slabosti i rizici studentske inicijative
Snage
- Svež politički pristup — bez “bagaža” starih sukoba
- Simbolička moć protesta — studenti imaju legitimitet da traže promene
- Privlačenje neformalne podrške — mnogi građani gledaju na njih kao na novu nadu
- Mogućnost da redefinišu politički diskurs — da postave teme koje dosad nisu bile u fokusu
Slabosti i rizici
- Organizaciona slabost i neiskustvo — izbori zahtevaju logistiku, prikupljanje sredstava, kadrovsko planiranje
- Nejasan program — teško je okupiti široku bazu bez jasnih stavova i prioriteta
- Fragmentacija opozicije — ukoliko opozicione stranke nastupe odvojeno, može doći do međusobnog razbijanja glasova
- Medijska kontrola i pritisci — vlast ima jake mehanizme da utiče na medije i izbornu atmosferu
- Realnost izborne borbe — kampanja, pragovi, izborni uslovi i pravila biranja kandidata stavljaju dodatne barijere
Šta ova situacija govori o Srbiji danas?
Pojava studentske liste ukazuje na to da je politički prostor u Srbiji u tranziciji. Ljudi, naročito mladi, traže novu vrstu angažovanja i smatraju da tradicionalne stranke nisu donose stvarne promene. Ovo je signal da je društvena napetost porasla i da je potreba za obnovom političkog liderstva izraženija nego ikada.
Međutim, idealizam sam po sebi nije dovoljan da porazi sistem. Potrebni su konkretni planovi, sabornost, trajnost i transparentnost. Ukoliko studentska lista uspe da se organizuje, izbegne unutrašnje konflikte i kvalitetno komunicira svoje ideje, može postati važan faktor u političkoj areni.
Zaključak
Ideja da studenstka organizacija može “srušiti Vučića” zvuči dramatično – i možda neizvodljivo u kratkom roku. Ali u politici, ambicija i simbolika često imaju značaj skoro jednak stvarnim uspesima. Ako ova inicijativa uspe da pokaže da nije samo protest, nego da ima kapacitet da deluje unutar političkih pravila, mogla bi redefinisati političku scenu Srbije.
Za kraj – ovo je trenutak testiranja ne samo studentskih lidera i opozicije, već i same demokratije u Srbiji. Da li će ova ideja ostati protestni vapaj ili prerasti u trajnu političku snagu, zavisi od sledećih koraka, strpljenja i strateške mudrosti.
