Kada izgubimo blisku osobu, pitanje šta se s njom događa posle smrti dobija lično značenje. U pravoslavnoj tradiciji treći, deveti i četrdeseti dan posebno su posvećeni molitvi za preminule. Svaki od tih dana ima svoju simboliku, dok opisi putovanja duše pripadaju duhovnom predanju i ne tumače se svuda na isti način.
Treći dan: Pomen u znaku Hristovog vaskrsenja
Pomen trećeg dana povezuje se s verovanjem da je Isus Hristos vaskrsao trećeg dana. Zato molitva za preminulog, i u prvim danima žalosti, izražava nadu u vaskrsenje.
U pojedinim predanjima govori se o tome da je duša tokom prvih dana još povezana s ljudima i mestima koja su obeležila njen život. Odatle potiču i priče o tome da pokojnikova duša obilazi dom. Takvi opisi pripadaju predanju; molitveni smisao trećeg dana vezan je za Hristovo vaskrsenje i nadu koju ono nosi.
Deveti dan: Molitva za pokoj duše
Deveti dan je još jedna prilika za pomen. Jedno tradicionalno crkveno tumačenje povezuje ga s devet anđeoskih činova. U središtu pomena je molitva da Bog podari pokoj preminulom.
Uz pitanje o životu posle smrti često se pominju i mitarstva, koja pojedini duhovni tekstovi opisuju kao iskušenja kroz koja duša prolazi. Neki vernici te opise razumeju doslovnije, dok drugi u njima vide sliku suočavanja s posledicama sopstvenih postupaka. Ti prikazi nisu precizan raspored onoga što svaka duša doživljava posle smrti.
Četrdeseti dan: Zašto se obeležava četrdesetnica?
Četrdeseti dan, poznat i kao četrdesetnica, zauzima posebno mesto među pravoslavnim pomenima. Njegova simbolika povezuje se s Hristovim vaznesenjem, koje se obeležava četrdesetog dana po Vaskrsu. U nekim predanjima taj dan opisuje se i kao trenutak kada duša izlazi pred Boga.
Porodica se tada okuplja na molitvi za pokoj duše. Za one koji tuguju, pomen može biti i prilika da posle prvih nedelja žalosti ponovo budu zajedno, pomenu voljenu osobu po imenu i podele uspomene na nju.
Molitva za preminule ne završava se četrdesetnicom
U pravoslavnoj praksi preminuli se pominju na liturgiji, na godišnjicu smrti, na zadušnice i u ličnim molitvama. Način obeležavanja može se razlikovati od mesta do mesta, pa porodica o terminu i pripremi pomena može da se dogovori sa svojim parohijskim sveštenikom.
Za vernike je molitva za preminule način da i posle rastanka izraze ljubav i poverenje u Božju milost. Zato se na pomenu uz sećanje na život pokojnika čuva i nada u vaskrsenje.
