Ministar odbrane Bosne i Hercegovine Zukan Helez iznio je niz oštrih ocjena povodom sahrane generala Ratka Mladića u Beogradu, zatraživši sankcije Srbiji i preispitivanje dejtonskog uređenja BiH.
Ministar odbrane Bosne i Hercegovine Zukan Helez oglasio se povodom sahrane Ratka Mladića u Beogradu, kritikujući prisustvo državnih zvaničnika i elemente vojne ceremonije.
Mladić je preminuo 27. avgusta u Hagu, gde je služio doživotnu kaznu zatvora. Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju pravosnažno ga je osudio za genocid u Srebrenici, zločine protiv čovečnosti i ratne zločine. Na sahrani u Beogradu okupile su se hiljade ljudi, a prisustvovali su i pojedini državni zvaničnici Srbije.
Helez je na svom profilu na Facebooku ocenio da način na koji je sahrana organizovana pokazuje da se društvo u Srbiji nije dovoljno suočilo sa zločinima počinjenim tokom ratova devedesetih godina.
Oštre optužbe na račun Srbije
Ministar odbrane BiH posebno je kritikovao ulogu državne politike i Srpske pravoslavne crkve, tvrdeći da se decenijama podstiču narativi o stalnoj ugroženosti i posebnosti srpskog naroda.
Prema njegovoj oceni, takve ideološke konstrukcije omogućavaju da se agresija predstavlja kao odbrana, zločini kao junaštvo, a žrtve kao neprijatelji.
Helez je istakao da je istorija pokazala koliko politički mitovi o nacionalnoj nadmoći mogu biti opasni. Njegove tvrdnje predstavljaju lične političke ocene i izazvale su brojne reakcije zbog veoma oštrog jezika usmerenog prema Srbiji i Republici Srpskoj.
Odbacio predstavljanje Mladića kao heroja
Govoreći o Mladićevom ratnom putu, Helez je odbacio tvrdnje njegovih pristalica da je nekadašnji komandant Glavnog štaba Vojske Republike Srpske bio heroj.
Tvrdio je da se Mladić povlačio pred pripadnicima Armije Republike Bosne i Hercegovine u Krajini, Bosanskom Grahovu i Glamoču, kao i da je izgubio Vlašić, Kupres i Donji Vakuf.
Prema Helezovim rečima, Mladić je snagu pokazivao prvenstveno nad nenaoružanim civilima. Ove ocene iznete su kao deo njegove političke objave, a ne kao neutralan istorijski pregled ratnih operacija.
Zatražio sankcije Srbiji
Helez je poručio da su slike i poruke koje su se pojavile povodom sahrane ponižavajuće za žrtve i preživele.
Pozvao je evropske države da odlučnije reaguju na veličanje osoba pravosnažno osuđenih za ratne zločine i izneo stav da bi Srbiji trebalo uvesti najoštrije sankcije.
Sahrana u Beogradu izazvala je i šire diplomatske posledice. Bosna i Hercegovina proterala je dvojicu službenika Ambasade Srbije, dok je ministar spoljnih poslova Elmedin Konaković najavio smanjenje broja zaposlenih u Ambasadi BiH u Beogradu. Predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen ocenila je da su prisustvo pojedinih visokih zvaničnika i elementi zvanične podrške „duboko za žaljenje“.
Poziv međunarodnoj zajednici izazvao posebnu pažnju
Najviše reakcija izazvao je završni deo Helezove objave, u kojem je komentarisao status Republike Srpske.
„Pozivam međunarodnu zajednicu da povuče svoj potpis sa stvaranja ove genocidne paradržavne tvorevine, a mi znamo šta nam je činiti nakon toga“, poručio je Helez.
On nije objasnio na koji bi se konkretan pravni ili politički postupak takav poziv odnosio.
Republika Srpska je jedan od dva entiteta Bosne i Hercegovine u ustavnom poretku uspostavljenom Dejtonskim mirovnim sporazumom. Njena eventualna promena ili ukidanje ne može se sprovesti jednostavnim „povlačenjem potpisa“, već bi zahtevalo ustavne promene i odgovarajući politički dogovor.
Helezova izjava zato se prvenstveno može posmatrati kao veoma oštra politička poruka međunarodnoj zajednici, izrečena u atmosferi novih tenzija izazvanih sahranom Ratka Mladića i različitim odnosom prema ratnoj prošlosti.
