Bio sam u braku 20 godina. Imamo četvoro dece, i dugo sam verovao da je ostati u braku – bez obzira na sve – najbolja odluka, zbog njih. Mislio sam da je to ono što dobar roditelj radi.
Međutim, s vremenom su problemi postali preveliki da bi se ignorisali. Komunikacija između mene i supruge je bila narušena, a odnos ispunjen napetošću i nerazumevanjem.
Jedne večeri, prijateljica je došla na večeru i primetila kako izgleda naš svakodnevni život. Nakon večere, kada sam je ispratio do auta, rekla mi je nešto što nikada neću zaboraviti:
“Ako ne možete zajedno na bračno savetovanje, idi ti sam. Jer tvojoj deci je potrebno da vide da ne treba trpeti nepoštovanje – ni u jednom odnosu.”
Njene reči su me pokrenule. Počeo sam da idem na terapiju. Terapeutkinja je predložila da bi bilo korisno uključiti i moju suprugu, ali ona to nije želela.
Rekla je:
“Ti si taj koji treba da se promeni. Ja nemam problem.”
Na kraju, razveli smo se. Iako razvod nikada nije laka odluka, danas ga vidim kao korak ka zdravijem životu – ne samo za mene, već i za moju decu. Naučio sam koliko je važno postaviti granice i pružiti sebi šansu za dostojanstven život.
Zaključak:
Ova priča podseća da nije slabost potražiti pomoć. Naprotiv, to je znak snage i brige – za sebe, za decu, za budućnost. Svaka situacija je drugačija, ali ono što je univerzalno jeste pravo svakog čoveka na život bez emocionalnog zlostavljanja.
Napomena: Ovaj tekst ima informativni karakter i bazira se na ličnom iskustvu. Ako imate slične izazove u vezi ili porodici, savetujemo da se obratite stručnom licu iz oblasti mentalnog zdravlja ili porodične terapije.
