U vremenu rastućih troškova života i sve veće ekonomske neizvesnosti, svaka vest o povećanju penzija izaziva pažnju, posebno među najugroženijim grupama. Ovog avgusta 2025. godine, više od 320.000 penzionera u Hrvatskoj dobiće blago povećanje svojih mesečnih primanja. Iako se radi o simboličnom iznosu, ovaj pomak otvara važna pitanja o adekvatnosti sistema socijalne sigurnosti i dostojanstvu starijih generacija.
🧾 Ko dobija povećanje i koliko ono iznosi?
Prema podacima Hrvatskog zavoda za mirovinsko osiguranje (HZMO):
- Oko 323.000 korisnika najnižih penzija dobiće povećanje od 3%.
- Za većinu penzionera to znači prosečno oko 12 evra više mesečno.
- Dosadašnja prosečna najniža penzija iznosila je oko 410 evra, a sada će porasti na približno 422 evra.
Od ukupnog broja korisnika najnižih penzija:
- 274.000 živi u Hrvatskoj,
- 48.000 prima penzije u inostranstvu, uglavnom bivši strani radnici i iseljenici koji su deo svog radnog staža proveli u Hrvatskoj.
📊 Kako se obračunava najniža penzija?
Najniža penzija u Hrvatskoj je zakonski zagarantovana i ne zavisi direktno od visine plate, već od dužine radnog staža.
- U 2025. godini iznosi 13,99 evra po godini staža.
- Ažurira se dva puta godišnje, u skladu s ekonomskim pokazateljima.
Primer: Osoba sa 28 godina staža ne može imati manju penziju od 391 evra mesečno, bez obzira na prethodna primanja. Bez ove zakonske zaštite, penzija bi u mnogim slučajevima bila znatno niža – čak i ispod 270 evra.
🚜 Ko su korisnici najnižih penzija?
U ovu kategoriju spadaju brojni pojedinci koji su:
- Radili u poljoprivredi, zanatstvu i sličnim sektorima,
- Često bili neprijavljeni ili prijavljeni na minimalac, dok su veći deo zarade dobijali „na ruke“,
- Proveli radni vek bez kontinuirane uplate doprinosa.
Oko 40.000 penzionera iz ove grupe su bivši poljoprivrednici i zanatlije, koji su ceo život radili u teškim uslovima, a danas žive sa minimalnim prihodima.
📉 Zabrinjavajući trend: sve više novih penzionera prima najniže penzije
U prvih šest meseci 2025. godine, čak 37% novoostvarenih penzija spada u kategoriju najnižih:
- Od 18.368 novih penzionera, njih 6.823 prima najnižu penziju.
- U poređenju s njima, prosečna neto penzija svih novoupenzionisanih iznosila je 624,82 evra.
Ovaj podatak jasno pokazuje da sve više ljudi, nakon decenija rada, odlazi u penziju bez finansijske sigurnosti.
💬 Šta zaista znači povećanje od 12 evra?
Na papiru, 3% može delovati simbolično. U praksi, za one koji žive na granici egzistencije, to može značiti:
- Kupovinu dodatnog pakovanja lekova,
- Plaćanje dela režija,
- Ili dopunu osnovne korpe hrane.
To nisu iznosi koji menjaju život, ali za mnoge starije osobe mogu predstavljati olakšanje u svakodnevici.
⚖️ Šta dalje? Održivost penzionog sistema i društvena odgovornost
Ova situacija postavlja važna pitanja za donosioce odluka:
- Kako učiniti penzioni sistem dugoročno održivim, ali i socijalno pravednim?
- Kako podstaći prijavu stvarnih zarada i redovno plaćanje doprinosa?
- I kako obezbediti da niko ne završi radni vek u siromaštvu, bez obzira na to koliko je radio?
Zakon o najnižoj penziji je korak u pravom smeru, ali daleko od dovoljnog. Potrebna je reforma rada, doprinosa i socijalne zaštite, kao i veća edukacija mladih o važnosti formalnog zapošljavanja.
📌 Zaključak: Mala povećanja znače puno onima koji imaju malo
Povećanje od 12 evra mesečno možda neće ući u istoriju kao velika reforma. Ali za više od 320.000 ljudi u Hrvatskoj, to je znak da nisu zaboravljeni. I više od toga – podsetnik da je dostojanstvena starost pravo, a ne privilegija.
U vremenu kada sve više ljudi stari bez sigurnosti, važno je da se pitanje penzija ne zadržava samo u brojkama i izveštajima. Iza svake penzije stoji čovek. A iza svake promene – prilika da se stvari pomere na bolje.
