Posle hladnih jutara, prolazne kiše i prvog snega na najvišim planinama, Srbiju očekuje stabilizacija vremena i osetno otopljenje. Dnevne temperature ponovo će preći 20 stepeni, ali dugoročne prognoze već otvaraju pitanje kakva nas zima očekuje.
Početak jeseni doneo je Srbiji prilično promenljivo vreme. Prohladna jutra, kiša, lokalni pljuskovi i nagli pad temperature smenjivali su se sa kraćim sunčanim intervalima.
Na pojedinim najvišim planinama zabeleženo je i kratkotrajno zabeljenje, dok su se u nekim delovima zemlje pojavili pljuskovi praćeni gradom. Dnevne temperature u većini mesta spustile su se na vrednosti između 15 i 18 stepeni.
Međutim, hladan talas neće dugo potrajati. Već tokom vikenda sledi postepeno razvedravanje i otopljenje, a poslednji dani septembra mogli bi da donesu vreme nalik Miholjskom letu.
Najpre kiša i hladno vreme, a zatim nagli obrt
Prema prognozi Republičkog hidrometeorološkog zavoda, petak, 25. septembar, biće hladan i promenljivo oblačan, uz mogućnost kratkotrajne kiše ili pljuskova. Tokom subote očekuje se postepeni porast temperature, dok bi nedelja trebalo da bude pretežno sunčana i još toplija.
U Beogradu bi temperatura sa približno 15 stepeni u petak mogla da poraste na oko 24 do 25 stepeni početkom naredne nedelje. Sličan temperaturni preokret očekuje se i u Nišu, gde će jutra ostati hladna, sa vrednostima ispod 10 stepeni, dok će dnevni maksimumi dostizati oko 24 ili 25 stepeni.
Na Kopaoniku će ostati znatno hladnije. Posle temperature od svega nekoliko stepeni, tokom vikenda i početkom naredne nedelje očekuje se postepeno otopljenje, ali će dnevni maksimumi uglavnom ostati između 8 i 12 stepeni.
Stiže period nalik Miholjskom letu
Meteorolog Ivan Ristić procenjuje da od nedelje, 27. septembra, sledi stabilizacija atmosfere i period toplijeg vremena koji se može opisati kao Miholjsko leto.
Prema njegovoj analizi, dnevne temperature mogle bi da se kreću od 25 do 27 stepeni, dok će jutra ostati znatno hladnija. U kotlinama i dolinama reka moguća je i pojava magle.
To znači da će razlika između jutarnje i dnevne temperature u pojedinim mestima iznositi i više od 15 stepeni. Zbog tako velikih oscilacija preporučuje se slojevito oblačenje, naročito osobama koje rano ujutru odlaze na posao ili u školu.
Stabilnije i sunčanije vreme moglo bi da se zadrži do početka oktobra. Aktuelne prognoze za Beograd i Niš pokazuju dnevne temperature od približno 22 do 25 stepeni najmanje do 4. oktobra, mada se prognoza može menjati sa svakim novim proračunom modela.
Kada bi mogla da stigne sledeća promena?
Prema Ristićevoj dugoročnijoj proceni, završetak toplijeg perioda moguć je između 5. i 10. oktobra, kada bi novi prodor hladnijeg vazduha mogao da donese oblake, kišu i pad temperature.
Kako oktobar bude odmicao, očekuju se sve češće promene vremena. U drugoj polovini meseca uobičajene maksimalne temperature kreću se uglavnom između 15 i 20 stepeni, dok su krajem oktobra moguće i niže vrednosti.
Povremeno pojačana košava, jutarnja magla, hladnije noći i češće padavine postepeno će označiti prelazak iz blage u dublju jesen.
Ipak, precizan termin zahlađenja početkom oktobra još ne može da se smatra sigurnim. Pouzdanost dnevne prognoze opada što je period duži, pa će detaljnija slika biti poznata tek nekoliko dana pre promene.
Neobično mirna sezona uragana na Atlantiku
Posebnu pažnju privukla je tvrdnja da Atlantik do druge polovine septembra 2026. godine nije zabeležio nijedan uragan, što se nije dogodilo od 1914. godine.
Ristić je ovaj neobičan razvoj situacije povezao sa snažnim El Ninjo fenomenom, koji može da pojača vertikalno smicanje vetra i oteža razvoj tropskih sistema nad Atlantikom.
Američka Nacionalna uprava za okeane i atmosferu potvrdila je da El Ninjo jača i da postoji velika verovatnoća da će se zadržati tokom zime 2026/2027. NOAA je takođe prognozirala povećanu verovatnoću ispodprosečne sezone uragana na Atlantiku.
Ipak, sezona uragana zvanično traje do 30. novembra, pa se krajem septembra još ne može zaključiti da će cela godina proći bez uragana.
Takođe, mirniji Atlantik i snažan El Ninjo sami po sebi ne garantuju hladnu i snežnu zimu u Srbiji. Na vreme u Evropi utiče čitav niz međusobno povezanih faktora, uključujući položaj vazdušnih masa, polarni vrtlog, strujanja iznad Atlantika i Mediterana, kao i raspored sistema visokog i niskog pritiska.
Da li nas očekuje snežnija zima?
Prema Ristićevom tumačenju prvih dugoročnih modela, zima 2026/2027. mogla bi da donese češće prodore hladnog vazduha i više snežnih epizoda nego prethodne godine.
U njegovom scenariju decembar bi mogao da bude hladan, tmuran i maglovit, ali sa manjkom snega. Veća verovatnoća za konkretnije snežne padavine pojavljuje se tokom januara i februara, dok bi mart mogao da donese tipično promenljivo vreme, smenjivanje toplijih i hladnijih perioda, jutarnje mrazeve i povremeni sneg.
Kao područje sa mogućnošću većih januarskih snežnih padavina posebno je izdvojena Vojvodina, dok pojedini modeli pokazuju manjak snega prema jugozapadu zemlje.
Međutim, ovo treba razumeti kao rani meteorološki scenario, a ne kao definitivnu prognozu.
ECMWF objašnjava da sezonski modeli ne predviđaju tačan razvoj vremena iz dana u dan. Njihov cilj je da procene da li će višemesečni period u proseku biti topliji, hladniji, vlažniji ili suvlji od uobičajenog.
Zbog toga u septembru nije moguće pouzdano odrediti kada će pasti prvi sneg, koliko će dana trajati snežni pokrivač niti da li će određeni grad u januaru biti „zatrpan“ snegom.
Prvi sneg u nižim predelima još je teško prognozirati
Ristić smatra da bi prve pahulje u nižim predelima mogle da se pojave tokom druge polovine novembra, dok bi u slučaju ranijeg i snažnijeg zahlađenja sever Srbije mogao da vidi sneg i ranije.
Ipak, prognoziranje tačnog datuma prvog snega nekoliko meseci unapred nije pouzdano. Takve procene predstavljaju moguć scenario zasnovan na trenutnim modelima i ranijim meteorološkim obrascima.
Mnogo jasnija slika o prvim zimskim padavinama biće dostupna tek kada se približimo novembru.
Pred nama velike temperaturne razlike
Najizvesniji deo prognoze trenutno se odnosi na naredne dane. Posle hladnog i promenljivog petka, tokom vikenda dolaze stabilizacija i otopljenje.
Jutra će ostati sveža, u pojedinim kotlinama maglovita, dok će dnevne temperature ponovo dostizati vrednosti između 23 i 26 stepeni.
Dugoročni modeli nagoveštavaju zanimljivu i dinamičnu zimu, ali zaključke o količini snega i snazi hladnih talasa još je rano donositi. Sezonske prognoze menjaće se tokom jeseni, a mnogo pouzdaniji signali pojaviće se tek približavanjem decembra.
Napomena: Dugoročne i sezonske vremenske prognoze prikazuju moguće trendove, a ne siguran razvoj vremena. Za svakodnevne planove potrebno je pratiti kratkoročna upozorenja i prognoze Republičkog hidrometeorološkog zavoda.
