U životu nije dovoljno da je neko samo fizički prisutan. Mnogo je važnije kako se osećamo pored određene osobe — da li možemo da budemo opušteni, da li se osećamo poštovano i saslušano ili svaki susret završavamo iscrpljeni, uznemireni i opterećeni osećajem krivice.
Posebno je teško kada takvo ponašanje dolazi od članova porodice. Dok se od prijatelja ili kolege možemo relativno lako udaljiti, odnosi sa roditeljima, braćom, sestrama i drugim rođacima često nose dodatnu emocionalnu težinu.
Mnogi su odrastali uz poruku da porodici treba sve oprostiti „zarad mira“. Ipak, krvna veza sama po sebi ne znači da neko ima pravo da vređa, manipuliše ili stalno prelazi vaše granice.
Važno je, zato, razlikovati povremeni nesporazum od ponašanja koje se uporno ponavlja.
1. Stalno pokušavaju da vas kontrolišu osećajem krivice
Manipulacija najčešće ne izgleda kao otvorena pretnja. Mnogo češće dolazi kroz naizgled emotivne rečenice:
„Posle svega što sam uradio za tebe…“
ili:
„Jednog dana će ti biti žao kada mene više ne bude.“
Takve rečenice mogu stvoriti pritisak da uradite nešto što zapravo ne želite. Ako svaki put popustite, druga osoba može zaključiti da je izazivanje osećaja krivice efikasan način da utiče na vaše odluke.
Granica može biti postavljena mirno i bez svađe:
„Razumem da se ne slažeš sa mnom, ali moja odluka ostaje ista.“
2. Svaki razgovor pretvaraju u niz problema i negativnosti
Sasvim je normalno da bliskoj osobi pružimo podršku kada prolazi kroz težak period. Problem nastaje kada negativnost postane gotovo jedini način komunikacije.
Za takvu osobu ništa nije dovoljno dobro — posao, porodica, komšije, vreme ili svakodnevne okolnosti. Kada pokušate da ponudite rešenje, pojavljuje se novi razlog zbog kojeg ono navodno ne može da funkcioniše.
Posebno iscrpljujuće postaje kada u razgovoru nema prostora za vaše probleme i osećanja, jer se tema uvek vraća na njihove teškoće.
U takvoj situaciji imate pravo da ograničite koliko vremena i energije ulažete u razgovore koji vas stalno ostavljaju iscrpljenima.
3. Umanjuju svaki vaš uspeh
Jedan od dobrih pokazatelja kvaliteta odnosa jeste način na koji druga osoba reaguje kada vam se dogodi nešto lepo.
Osoba kojoj je iskreno stalo do vas uglavnom će želeti da podeli vašu radost. S druge strane, neko ko vam zavidi može pokušavati da umanji ono što ste postigli.
Ako dobijete bolji posao, možda ćete čuti:
„Imao si sreće.“
Ako kupite nešto što ste dugo želeli:
„Ja nikada ne bih dao toliko novca za to.“
A kada ostvarite važan rezultat:
„Nije to ništa posebno.“
Poseban signal je ako počnete da krijete dobre vesti zato što unapred očekujete podsmeh ili omalovažavanje.
4. Više ne možete da im verujete
Jedna greška ili nesporazum ne znače automatski da je odnos loš. Problem nastaje kada neiskrenost postane obrazac.
Ako često preispitujete da li vam bliska osoba govori istinu, poverenje koje je potrebno za zdrav odnos postepeno nestaje.
Dodatni razlog za oprez može biti osoba koja pred vama često ogovara druge i otkriva njihove privatne stvari. Tada je prirodno zapitati se šta govori o vama kada niste prisutni.
Kada obmanjivanje i neiskrenost postanu učestali, sasvim je razumno preispitati koliko privatnih informacija želite da delite i koliko blizak odnos želite da održavate.
5. Javljaju vam se uglavnom kada im nešto treba
Ovakav odnos može izgledati veoma blisko sve dok ste vi osoba koja pomaže, sluša i prilagođava se.
Međutim, kada vama zatrebaju razgovor, podrška ili razumevanje, druga strana odjednom nema vremena ili razgovor brzo vraća na sebe.
Jednostavan način da vidite kako neko doživljava vaše granice jeste da ponekad kažete:
„Ne mogu danas.“
Osoba koja vas poštuje trebalo bi da može da prihvati takav odgovor. Ako umesto toga sledi ljutnja, ignorisanje ili pokušaj da vas natera da se predomislite, to može biti znak da je odnos veoma jednostran.
Kako postaviti granice prema članovima porodice?
Postavljanje granica ne mora automatski da znači potpuni prekid kontakta ili veliki porodični sukob.
Ponekad je dovoljno napraviti određenu distancu:
- razgovarati o neutralnim temama;
- prestati sa deljenjem najosetljivijih privatnih informacija;
- skratiti razgovor kada postane neprijatan;
- prekinuti poziv ako počnu uvrede ili vikanje;
- smanjiti učestalost kontakta ako vam odnos konstantno stvara stres.
Važno je razumeti da granica nije pokušaj da kontrolišete drugu osobu. Ona predstavlja odluku o tome šta ćete vi uraditi kada neko pređe određenu granicu.
Na primer:
„Ako počneš da vičeš, prekinuću razgovor.“
To nije pretnja, već jasno objašnjenje sopstvenog postupka.
Porodična veza nije obaveza da trpite sve
Ponekad je najteže prihvatiti činjenicu da vaša ljubav, strpljenje i želja za dobrim odnosom nisu dovoljni da promene drugu odraslu osobu.
Promena je moguća tek kada i druga strana prepozna problem i želi da promeni svoje ponašanje.
Zato postavljanje granica ne mora biti znak osvete, hladnoće ili nedostatka ljubavi. U mnogim situacijama ono je jednostavno način da zaštitite sopstveni mir i jasno odredite šta jeste, a šta nije prihvatljivo u odnosu sa drugima.
Jer bliskost se ne meri samo krvnom vezom. Mnogo više govori način na koji se ljudi međusobno tretiraju.
