Sedamdesetogodišnji milioner Rikardo verovao je da mu se ostvarila najveća životna želja. Tri žene, sa kojima je u različitim periodima bio u vezi, saopštile su mu da su trudne i da očekuju njegovu decu.
Za čoveka koji je veliki deo života posvetio poslu i stvaranju bogatstva, vest o novim naslednicima predstavljala je razlog za veliko slavlje.
Bio je uveren da će u poznim godinama dobiti priliku da ponovo iskusi očinstvo. Počeo je da razmišlja o budućnosti dece, njihovom obrazovanju i imovini koju bi jednog dana nasledila.
Ništa nije ukazivalo na to da će se nekoliko meseci kasnije suočiti sa potpuno drugačijom istinom.
Želeo je da potvrdi očinstvo
Kako su trudnoće odmicale, među ljudima iz njegovog okruženja počele su da se pojavljuju različite sumnje i pitanja.
Rikardo je zbog toga odlučio da nakon rođenja dece uradi DNK testove.
Njegova namera nije bila samo da dobije potvrdu očinstva. Kao imućan čovek, želeo je da izbegne eventualne buduće nesporazume u vezi sa nasledstvom i imovinom.
Angažovao je stručnjake i zatražio detaljnu genetsku analizu.
Rezultati su, međutim, doneli vest koju niko nije očekivao.
DNK analiza pokazala nešto potpuno neočekivano
Prema priči, rezultati testiranja pokazali su da Rikardo nije biološki otac nijednog od troje dece.
To je bilo posebno iznenađujuće jer je on bio uveren da su sve tri trudnoće nastale prirodnim putem.
Dalja medicinska dokumentacija navodno je pokazala da Rikardo zbog zdravstvenih promena povezanih sa godinama nije bio sposoban da prirodnim putem ostvari potomstvo.
Za njega je to predstavljalo prvi deo slagalice.
Drugi je bio još neobičniji.
Trag je vodio do klinike za vantelesnu oplodnju
Istraga o njegovoj medicinskoj istoriji otvorila je priču o proceduri kojoj se Rikardo nekoliko godina ranije podvrgnuo u jednoj privatnoj klinici za asistiranu reprodukciju.
Tada je, prema priči, ostavio svoj genetski materijal i prošao kroz postupak čuvanja i obrade uzoraka.
Verovao je da će njegovi uzorci biti bezbedno sačuvani i da će ih jednog dana moći koristiti ukoliko poželi da ponovo postane otac.
Međutim, kasnije se pojavila tvrdnja da je u klinici došlo do administrativnih propusta i problema u evidenciji uzoraka.
Prema navodnom scenariju, tokom postupaka asistirane oplodnje korišćeni su uzorci drugih donora, dok Rikardo nije bio obavešten o tome.
Tri porodice suočile su se sa neočekivanom istinom
Kada su rezultati postali poznati, za tri žene usledio je period velike neizvesnosti.
One su verovale da nose Rikardovu decu, dok je genetsko testiranje pokazalo drugačije.
Za samog Rikarda situacija je bila još složenija. Umesto da planira budućnost sa decom za koju je verovao da su njegovi naslednici, morao je da se suoči sa činjenicom da genetska veza koju je očekivao ne postoji.
Otvorila su se i brojna pitanja: kako je došlo do zamene uzoraka, ko je odgovoran za propust i kakve bi pravne posledice takav događaj mogao imati.
Medicinski postupci zahtevaju stroge kontrole
Ovakva priča pokazuje koliko je kod postupaka asistirane reprodukcije važno pravilno čuvanje i identifikovanje bioloških uzoraka.
Greške u dokumentaciji ili procedurama mogu imati posledice koje daleko prevazilaze običan administrativni propust, jer se direktno tiču identiteta, roditeljstva i porodičnih odnosa.
Za Rikarda i tri žene, ono što je trebalo da bude početak novog poglavlja života pretvorilo se u suočavanje sa potpuno neočekivanom istinom.
Umesto planiranja budućnosti sa decom za koju je verovao da su njegova, morali su da potraže odgovore na pitanja koja niko od njih nije očekivao da će ikada postaviti.
