Prošli vikend sam izašao u dvorište da uhvatim nekoliko minuta mira, a odmah mi je pažnju privukao jarko narandžasti produžni kabl koji je išao iz garaže mog komšije do utičnice na mom zidu. Isprva nisam mogao da shvatim o čemu se radi — pomislio sam da je slučajnost, ali ubrzo sam shvatio da je kabl namerno postavljen.
Umesto da reagujem ljutito, odlučio sam pristupiti mirno. Diskretno sam postavio malu zaštitnu kutiju sa bravicom na utičnicu kako bih sprečio eventualne nesporazume.
Sledećeg jutra u poštanskom sandučetu pronašao sam presavijen papirić — iskreno izvinjenje mog komšije. Napisao je da mu je žao, da nije razmišljao o tome kako bi to moglo uticati na mene i da se postidio zbog situacije. Njegove reči bile su jednostavne, ali iskrene, i nestala je svaka moja nervoza.
Popodne smo porazgovarali i zahvalio sam mu se lično. Razgovor je uključivao teme o pretpostavkama koje pravimo o drugima, važnosti malih gestova i komunikaciji čak i među ljudima koji se površno poznaju. Na kraju smo se smejali celoj situaciji, a ono što je moglo biti izvor frustracije postalo je prilika za izgradnju poverenja.
Narandžasti kabl postao je simbol važnih lekcija:
- granice se mogu postaviti mirno i bez konflikta,
- iskreno izvinjenje može otopiti nesporazume,
- otvoren razgovor često popravlja odnose brže nego kritika,
- male svakodnevne situacije mogu nas naučiti strpljenju i poštovanju.
U svetu gde ljudi često reaguju impulsivno, ova situacija me podsetila koliko je važno zastati, razmisliti i birati mir u međuljudskim odnosima.
