Da li ste se ikada zapitali zašto imate bakin nos, dedine oči ili osmeh koji vas podseća na nekog člana porodice? Sličnosti među generacijama često su veoma uočljive, ali postavlja se zanimljivo pitanje: da li smo genetski više povezani sa jednom bakom nego sa drugom?
Da bismo odgovorili na to pitanje, potrebno je razumeti kako se genetski materijal prenosi sa roditelja na decu i kakvu ulogu imaju rekombinacija DNK, mitohondrijska DNK i polni hromozomi.
Kako nasleđujemo genetski materijal?
Većinu svoje DNK nasleđujemo od roditelja. Majka i otac u proseku doprinose približno polovinom naše nuklearne DNK.
Međutim, to ne znači da od svake bake i svakog dede automatski nasleđujemo tačno četvrtinu DNK. Tokom stvaranja jajnih ćelija i spermatozoida odvija se proces koji se naziva genetička rekombinacija. Delovi hromozoma poreklom od prethodnih generacija kombinuju se na nove načine.
Zbog toga potomci istih roditelja mogu naslediti različite kombinacije genetskog materijala svojih baka i deda. U proseku, svaka od četiri bake i dede doprinosi približno 25% naše autosomne DNK, ali stvarni udeo može nešto da odstupa od tog proseka.
Baka po majci i posebna uloga mitohondrijske DNK
Majčina majka često se posebno pominje kada je reč o genetskom nasleđivanju. Jedan od razloga za to jeste mitohondrijska DNK.
Mitohondrije su strukture u ćelijama koje imaju sopstveni genetski materijal. Mitohondrijsku DNK čovek uobičajeno nasleđuje od majke. Zbog toga ona prati direktnu žensku liniju: od majke, preko njene majke, odnosno bake po majci, i dalje kroz prethodne generacije.
To predstavlja zanimljivu i jasno definisanu genetsku vezu sa majčinskom linijom. Ipak, mitohondrijska DNK čini samo mali deo ukupnog genetskog materijala čoveka.
Zato nije pravilno zaključiti da zbog mitohondrijske DNK od bake po majci generalno nasleđujemo više gena nego od ostalih baka i deda.
Šta je sa bakom po ocu?
Baka po ocu takođe predstavlja važan deo našeg genetskog porekla. Njeni geni su prvo preneti na njenog sina, odnosno našeg oca, a deo tog genetskog materijala potom može biti prenet na nas.
Zbog rekombinacije, međutim, ne možemo unapred znati koje ćemo konkretne varijante gena naslediti. Zbog toga neke osobine mogu više podsećati na baku po ocu, dok druge mogu biti sličnije osobinama koje su karakteristične za druge članove porodice.
Boja očiju, struktura kose, visina, oblik lica i brojne druge osobine rezultat su delovanja velikog broja gena, ali i uticaja sredine i životnih uslova.
Kakvu ulogu ima X hromozom?
X hromozom predstavlja još jedan zanimljiv primer specifičnog obrasca nasleđivanja.
Žene obično imaju dva X hromozoma, po jedan nasleđen od svakog roditelja. Muškarci obično imaju jedan X hromozom, koji nasleđuju od majke, i Y hromozom koji nasleđuju od oca.
Zbog toga muškarac svoj X hromozom ne prenosi sinovima, već ga prenosi ćerkama. Njegove ćerke tako mogu naslediti X hromozom koji potiče od njegove majke, odnosno njihove bake po ocu.
Ovaj obrazac može biti važan za pojedine gene koji se nalaze na X hromozomu. Ipak, ne znači da muškarac generalno nasleđuje više genetskog materijala od bake po ocu nego od drugih baka i deda.
Da li se temperament i karakter nasleđuju?
Sličnosti između članova porodice ne odnose se samo na fizički izgled. Ljudi često primećuju da dete ima sličan temperament, način reagovanja ili određene navike kao neko od svojih predaka.
Osobine ličnosti imaju i genetsku i sredinsku komponentu. Istraživanja naslednosti ukazuju na to da genetski faktori mogu imati značajan uticaj na različite crte ličnosti, ali procene naslednosti zavise od konkretne osobine i populacije koja se proučava.
Važno je pritom razlikovati genetsku predispoziciju od unapred određene osobine. Geni mogu uticati na određene karakteristike, ali na razvoj pojedinca utiču i odrastanje, porodica, obrazovanje, iskustva i šire okruženje.
Da li smo genetski najviše povezani sa jednom bakom?
Kada posmatramo ukupnu autosomnu DNK, odgovor je uglavnom — ne. U proseku smo približno podjednako povezani sa sve četiri bake i dede, pri čemu stvarni udeo može varirati zbog načina na koji se genetski materijal rekombinuje.
Postoje, međutim, posebni obrasci nasleđivanja. Mitohondrijska DNK prati direktnu majčinsku liniju, dok X hromozom ima specifičan obrazac prenošenja koji zavisi od pola.
Zato činjenica da nekoga fizički više podsećamo na jednu baku ne znači nužno da smo od nje nasledili veći procenat ukupne DNK. Sličnost može nastati zbog konkretnih kombinacija gena koje smo nasledili, dok na način na koji izgledamo i ponašamo se utiču i brojni drugi faktori.
Na kraju, svako od nas predstavlja jedinstvenu kombinaciju genetskog materijala brojnih prethodnih generacija. Upravo zbog rekombinacije i složenog načina nasleđivanja moguće je da u istom licu prepoznamo osobine više različitih članova porodice.
