Veliki deo Evrope u naredna dva dana mogao bi biti zahvaćen talasima snažnih grmljavinskih oluja. Najveći rizik predstavljaće krupan grad, obilna kiša, bujične poplave i olujni vetar, dok se u pojedinim delovima kontinenta ne isključuje ni pojava tornada. U Hrvatskoj će četvrtak biti uglavnom sunčan i vruć, ali će se vreme prema večeri postepeno menjati, dok se izraženije nevreme očekuje tokom petka.
Prema prognozi specijalizovanog meteorološkog portala Severe Weather Europe, tokom naredna dva dana očekuje se razvoj više talasa snažnih grmljavinskih sistema na prostoru od istočne Španije i Balearskih ostrva, preko južne Francuske, Švajcarske i Austrije, sve do severne Italije, Slovenije i Hrvatske.
Nestabilnosti bi mogle da se pojave u nekoliko odvojenih talasa, što znači da isto područje može u kratkom vremenskom periodu biti pogođeno sa više pljuskova i grmljavinskih sistema.
Među glavnim opasnostima navode se:
- veoma obilna kiša;
- bujične i urbane poplave;
- krupan grad;
- olujni i lokalno veoma snažni udari vetra;
- veliki broj udara munja;
- mogućnost lokalnog razvoja tornada.
Ovo ne znači da će svaki od navedenih fenomena pogoditi sve zemlje ili gradove koji se nalaze na putanji promene vremena. Reč je o širem području povećanog rizika, dok tačna mesta razvoja najjačih oluja često mogu biti preciznije određena tek nekoliko sati unapred.
Šta su superćelijske oluje?
Superćelija je posebno organizovana grmljavinska oluja sa dugotrajnim rotirajućim uzlaznim strujanjem vazduha. Takvi sistemi mogu trajati duže od običnih letnjih pljuskova i preći veliku udaljenost.
Ne donosi svaka superćelija sve vrste opasnog vremena, ali one imaju povećan potencijal za stvaranje krupnog grada, veoma snažnih udara vetra i intenzivne kiše. U retkim okolnostima mogu biti povezane i sa nastankom tornada.
Višećelijske oluje sastoje se od većeg broja grmljavinskih ćelija koje se smenjuju i obnavljaju. Ako se kreću sporo ili više puta prelaze preko istog područja, mogu izazvati veliku količinu kiše i lokalne bujične poplave.
U narednoj promeni vremena najveći problem mogla bi predstavljati kombinacija veoma toplog i vlažnog vazduha sa približavanjem hladnijeg atmosferskog sistema sa zapada. Upravo takve razlike mogu stvoriti uslove za nagli razvoj olujnih oblaka.
Četvrtak u Hrvatskoj još sunčan i veoma vruć
Prema prognozi meteorologa DHMZ-a objavljenoj na HRT-u, četvrtak će u najvećem delu Hrvatske proteći uz pretežno sunčano i vruće vreme.
Atmosfera, međutim, neće biti potpuno stabilna.
Uz južno i jugozapadno strujanje očekuje se postepeni dolazak vlažnijeg vazduha. Zbog toga su kasno posle podne i uveče lokalno mogući kiša i pljuskovi sa grmljavinom, koji ponegde mogu biti izraženiji.
Glavnina promene očekuje se tokom noći i u petak, posebno na zapadu Hrvatske, severnom Jadranu i u delovima unutrašnjosti. HRT/DHMZ: detaljna prognoza za četvrtak i petak
Istok Hrvatske do 36 stepeni
Na istoku Hrvatske četvrtak će uglavnom proteći uz sunčano vreme i umeren jugozapadni vetar.
Jutarnja temperatura biće između 18 i 20 stepeni, dok se tokom najtoplijeg dela dana očekuje od 34 do 36 stepeni.
Mogućnost nevremena tokom dana na istoku biće manja nego u zapadnim krajevima. Ipak, zbog približavanja promene sa zapada, potrebno je pratiti nova meteorološka upozorenja, naročito tokom večeri i noći.
Veoma toplo vreme pre dolaska hladnijeg vazduha može dodatno povećati količinu energije dostupne za razvoj grmljavinskih oblaka.
U centralnim krajevima oblaci stižu prema večeri
U centralnoj Hrvatskoj očekuje se uglavnom sunčan i vruć četvrtak. Prema večeri će sa zapada pristizati sve više oblaka.
Duvaće slab do umeren jugozapadni vetar, dok su u planinskim predelima mogući i jaki udari.
Nakon relativno tople noći, dnevna temperatura biće između 33 i 35 stepeni. Iako će veći deo dana biti stabilan, tokom kasnog poslepodneva i večeri mogu se pojaviti prvi lokalni pljuskovi.
Kod letnjih nevremena vreme se može veoma brzo promeniti. Sunčano nebo u jednom trenutku ne znači da se u okolini već ne razvija snažan grmljavinski oblak.
Severni Jadran prvi na udaru promene
Promenljivije vreme očekuje se na severnom Jadranu i ponegde u Gorskoj Hrvatskoj.
Dan će početi sa više sunca, ali će tokom poslepodneva postepeno rasti oblačnost. Prema večeri i tokom noći mogući su kiša i pljuskovi sa grmljavinom, lokalno i izraženiji.
Najviša dnevna temperatura kretaće se između 29 i 33 stepena.
Na moru će duvati umereno do jako jugo, dok se u Gorskoj Hrvatskoj očekuje jugozapadni vetar, povremeno sa jakim udarima.
Pojačano jugo može otežati pomorski saobraćaj i stvoriti nepovoljne uslove za manja plovila. Vlasnicima čamaca i nautičarima savetuje se da prate službene pomorske prognoze i ne oslanjaju se isključivo na trenutno stanje mora.
Dalmacija još sunčana i vruća
Na srednjem Jadranu i u unutrašnjosti Dalmacije četvrtak će ostati pretežno sunčan i vruć.
Duvaće uglavnom umereno jugo, a more će biti malo do umereno talasasto. Jutarnja temperatura uz obalu biće oko 25 stepeni, dok će u Zagori iznositi između 16 i 19 stepeni.
Najviša dnevna temperatura očekuje se između 32 i 35 stepeni.
Na jugu Hrvatske takođe će preovlađivati sunčano vreme uz umereno jugo. Jutarnje vrednosti biće od 20 do 25 stepeni, a dnevne između 31 i 34 stepena.
Iako će južni krajevi u četvrtak imati stabilnije vreme, približavanje hladnog fronta može uticati na vetar i stanje mora. Zbog toga se preporučuje praćenje lokalnih prognoza, posebno ljudima koji planiraju plovidbu ili boravak na otvorenom.
Petak donosi izraženiju promenu vremena
Petak će u većem delu unutrašnjosti doneti znatno promenljivije vreme.
Očekuju se povremena kiša i česti pljuskovi sa grmljavinom. Ponegde pljuskovi mogu biti izraženiji, uz veliku količinu kiše za kratko vreme i prolazno jak vetar.
Promena će se najviše osetiti u zapadnim delovima zemlje, gde će temperatura pasti i vreme postati prijatnije, ali uz povećan rizik od nevremena.
Na severnom Jadranu i delu srednjeg Jadrana mogući su obilniji grmljavinski pljuskovi. Jako jugo moglo bi naglo da okrene na jugozapadni vetar, što je često znak prolaska atmosferskog poremećaja.
Nagla promena smera i jačine vetra može predstavljati poseban rizik na moru, u lukama, kampovima i na otvorenim prostorima.
Meteorolozi ne isključuju ni lokalno nevreme, ali tačan intenzitet i putanja najjačih ćelija zavisiće od razvoja atmosfere tokom četvrtka uveče i petka.
Da li Hrvatskoj preti tornado?
U širem upozorenju za Evropu pominje se i mogućnost lokalne pojave tornada. To, međutim, ne znači da je tornado prognoziran za određeni grad u Hrvatskoj.
Tornado je lokalna pojava koju je teško precizno predvideti mnogo unapred. Šira meteorološka prognoza samo ukazuje da bi u pojedinim delovima Evrope mogle postojati atmosferske okolnosti pogodne za rotirajuće oluje.
Za Hrvatsku su u ovom trenutku mnogo izvesniji rizici od:
- izraženih grmljavinskih pljuskova;
- jakog i naglo promenljivog vetra;
- udara munja;
- lokalno obilne kiše;
- mogućeg grada;
- problema u pomorskom i drumskom saobraćaju.
Građani zato ne bi trebalo da paniče zbog pominjanja tornada, već da prate upozorenja DHMZ-a i lokalnih službi. Službena upozorenja se menjaju kako pristižu novi podaci i treba ih proveravati više puta tokom dana. DHMZ: aktuelne prognoze i upozorenja
Najveća opasnost od bujičnih poplava
Obilna kiša ne mora trajati satima da bi izazvala probleme. Ako u kratkom periodu padne velika količina vode, kanalizacija i manji vodotokovi možda neće moći dovoljno brzo da je prime.
Posebno su ugroženi:
- podvožnjaci;
- niži delovi gradova;
- podrumske prostorije;
- putevi uz manje reke i potoke;
- strme ulice;
- kampovi i naselja u blizini bujičnih vodotokova.
Vozači nikada ne bi trebalo da pokušavaju da prođu kroz poplavljen put ako ne mogu pouzdano da procene dubinu vode. Čak i kada površina deluje mirno, voda može prekriti oštećen kolovoz ili imati dovoljno snažnu struju da pomeri automobil.
Kako se pripremiti pre dolaska nevremena
Pre očekivanih oluja korisno je preduzeti nekoliko jednostavnih mera:
- skloniti ili pričvrstiti predmete sa balkona i terasa;
- zatvoriti prozore i roletne pre dolaska grada i jakog vetra;
- vozilo, ako je moguće, smestiti u garažu ili pod čvrstu nadstrešnicu;
- izbegavati parkiranje ispod starih stabala i velikih grana;
- napuniti mobilni telefon;
- pratiti radarske slike i službena upozorenja;
- odložiti aktivnosti na otvorenom ako se približava grmljavina;
- proveriti vezove i opremu na plovilima.
Tokom oluje treba ostati u čvrstom objektu i udaljiti se od prozora. Nije bezbedno sklanjati se ispod usamljenog drveta, metalne konstrukcije ili nadstrešnice bez zaštite od munje.
Ako se nevreme zatekne tokom vožnje, brzinu treba prilagoditi vidljivosti i stanju puta. U slučaju veoma jakog grada ili vetra bezbednije je zaustaviti se na odgovarajućem mestu nego nastaviti vožnju bez dobre preglednosti.
Vikend donosi postepeno smirivanje
Prema prognozi DHMZ-a, od subote bi trebalo da usledi postepeno smirivanje vremena i ponovni rast temperature.
Vikend će doneti više sunčanih perioda, ali će na severnom Jadranu i tokom subote još postojati mogućnost lokalnih pljuskova.
To znači da promena neće svuda prestati u istom trenutku. Iza glavnog sistema mogu ostati džepovi hladnijeg i nestabilnog vazduha koji će podržavati povremeni razvoj grmljavinskih oblaka.
Zbog toga bi građani i turisti trebalo da nastave da prate kratkoročne prognoze, čak i kada se učini da se vreme već potpuno smirilo.
Situacija se može menjati iz sata u sat
Prognoziranje grmljavinskih oluja složenije je od prognoziranja stabilnog sunčanog ili oblačnog vremena. Ponekad razlika od svega nekoliko desetina kilometara odlučuje da li će neko područje dobiti samo kratkotrajnu kišu ili snažno nevreme sa gradom i olujnim vetrom.
Zbog toga evropske prognoze treba koristiti za razumevanje šireg rizika, dok se odluke o putovanju, plovidbi i boravku na otvorenom donose prema najnovijim upozorenjima nacionalnih meteoroloških službi.
Za Hrvatsku je trenutno najvažnije da će četvrtak veći deo dana biti sunčan i vruć, uz prve nestabilnosti prema večeri. Petak zatim donosi izraženiju promenu, česte grmljavinske pljuskove, lokalno obilnu kišu i prolazno jak vetar.
Najveći oprez biće potreban na severnom Jadranu, u zapadnoj Hrvatskoj i područjima preko kojih budu prolazile najrazvijenije olujne ćelije.
Tačna mesta udara nevremena još mogu da se promene, pa je praćenje upozorenja neposredno pre dolaska oluje najvažniji korak za zaštitu ljudi i imovine.
