Tokom prazničnih dana apelovalo se da se ne koriste pirotehničke naprave, jer može da dođe do povreda, a posebno da ih ne koriste deca.
Skretala se pažnja javnosti i na to da buka koju petarde stvaraju smeta osobama koje pate od autizma i drugih bolesti. Veliki stres preživljaju i životinje.
Ogovore na pitanja o čemu se radi i koliko teške povrede pasa mogu da budu u ovakvim slučajevima, potražila je dopisnicaKurira Ivana Đorđević u razgovoru sa Milicom Veselinović, doktorkom veterinarske medicine.
Ukoliko bi se, ne daj Bože desilo, “da petarda eksplodira u ustima psa, koliko su te povrede opasne za njih? “
– Te povrede su vrlo opasne zato što mogu da prouzrokuju prvo i opekotine, a drugo i traumatske povrede u vidu preloma pa i gornje i donje vilice predela celog glave, lobanje… I obično se završe nekim operacijama ili sa više operacija i pacijenti se obično sporo oporavljaju iz takvih stanja – odgovorila je Veselinović.
Čak i ako nema konkretne povrede, petarde mogu da prouzrokuju i stres kod pasa koji može da se kasnije u toku života ispolji, da dobiju neke neurološke simptome, probleme sa varenjem, probleme sa kožom i tako još neke druge probleme – upozorila je Veselinović.
Važnost brze reakcije nakon povrede
– Najbitnije je da se odreaguje u prvom momentu kad se desi neka povreda. Veliki je problem što psi lutalice nemaju svoje vlasnike, a najčešće povrede od vatrenog oružja, od petardi, se dešavaju baš lutalicama, jer nema ko da ih zaštiti. Tako da se najčešće ne odreaguje u prvih pola sata ili sat vremena, treba neko vreme da prođe da neko uopšte primeti da je životinja povređena.
Povrede su retko bezazlene
– Nikako nisu bezazlene povrede. Sve to može da traje i mesecima dok životinja bude ponovo zdrava i normalno se bude ponašala.
A dopisnicu Đorđević je zanimalo i koliko sve te petarde i buka mogu i u kom smislu negativno da utiču na ljubimce.
– One uznemiravaju naše ljubimce i pse lutalice. Buka ostavlja trajne posledice na nervni sistem pasa. Sve su nam češće, na primer, epilepsije kod pasa. Imaju probleme obično sa varenjem, znači u vidu nekih proliva ili povraćanja.
Slabije jedu kada čuju buku, budu apatične i onako samo traže neki kutak da se sakriju i traže neki svoj mir – rekla je.
Za pse je, kako upućuje doktorka, najbitnije da obezbedimo neki ugao gde će da bude suvo i da nije promaja i da imaju određenu količinu uvek sveže vode i hranu.
Kurir.rs
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
KURIR.RS
