Kofer je ostavila na pragu čim je ugledala nepoznatu obuću u hodniku. Iz dnevne sobe čulo se hrkanje, preko fotelje bila je prebačena tuđa jakna, a njeno omiljeno ćebe ležalo je na vazdušnom dušeku. Posle dve nedelje putovanja vratila se u kuću u kojoj su se nepoznati ljudi već odomaćili.
Izmišljena priča.
Vera je nekoliko trenutaka stajala držeći ključ u ruci. Zatim je pogledala prema komodi na kojoj su obično stajale porodične fotografije. Ramovi su bili sklonjeni na donju policu, a njihovo mesto zauzeli su punjači, čaše i otvorene kese sa grickalicama.
Pre odlaska na Floridu zamolila je ćerku Anu da povremeno obiđe kuću. Trebalo je da zalije cveće, pokupi poštu i proveri jesu li svi prozori zatvoreni.
Sada je kroz dnevnu sobu morala da prolazi bočno, između dušeka i kofera.
Pozvala je ćerku.
„Ko su ovi ljudi?“
Ana je kratko ćutala, pa objasnila da je Markovoj rodbini bio potreban smeštaj za porodično okupljanje.
„Mama, nemoj odmah da se uznemiravaš. Ostali bi još samo danas.“
Vera je pogledala otvoreni ormar u hodniku. Na njenim vešalicama visili su tuđi kaputi.
„Nisam pristala na to.“
Ćerka je rekla da će doći kasnije i prekinula vezu.
Iz kuhinje je tada izašla Markova majka, noseći Verinu šolju.
„Stigli ste ranije nego što smo mislili“, rekla je.
Vera joj je saopštila da želi da gosti počnu da pakuju stvari. Žena je pogledala prema dnevnoj sobi i zamolila je da govori tiše jer neki još spavaju.
Taj odgovor pomogao je Veri da se pribere. Izvadila je telefon i poslala kratku poruku svom advokatu.
„Vratila sam se. U kući su.“
Nekoliko dana ranije, dok je još bila kod prijateljice na Floridi, advokat ju je pozvao zbog neobičnog upita jedne agencije za nekretnine. Posredniku je dostavljena kopija punomoćja prema kojem je Ana navodno mogla da pregovara o prodaji majčine kuće.
Vera takvo ovlašćenje nikada nije potpisala.
Advokat je zatražio da mu se proslede papiri, a Vera mu je poslala dokumentaciju koju je imala kod sebe. Odlučila je da skrati putovanje.
Zatim joj je stigla glasovna poruka od zeta. Bila je očigledno poslata pogrešnoj osobi. Na početku se čuo njegov glas, potom razgovor u pozadini. Pre nego što je poruka prekinuta, Vera je čula i Anu.
Sačuvala ju je i prosledila advokatu. Od tog trenutka teško je spavala.
U kući je sada bilo toliko ljudi da nije mogla da razgovara nasamo ni da mirno pregleda svoje stvari. Popela se na sprat, zaključala vrata spavaće sobe i sela na ivicu kreveta.
Iz kofera je izvadila malu ukrasnu urnu koju je donela sa putovanja. U nju je, da se ne izgužvaju, stavila presavijene kopije papira koje joj je advokat poslao.
Nekoliko minuta kasnije sišla je u kuhinju i spustila posudu na sto.
Markova majka je ustuknula.
„Šta je to?“
„Dokumenta“, odgovorila je Vera i podigla poklopac.
Izvadila je kovertu, otvorila je i položila kopiju punomoćja između njih.
„Znate li nešto o ovome?“
Žena je spustila šolju tako naglo da se kafa prelila preko ivice. Rekla je da treba sačekati Marka.
Do tada su se probudili i ostali gosti. Nekoliko njih okupilo se na vratima kuhinje, zbunjeno razgovorom koji su zatekli.
Jedan stariji muškarac upitao je Veru zar kuća nije već dogovorena za prodaju. Marko im je, rekao je, objasnio da mogu da borave u njoj jer će vlasnica uskoro otići da živi bliže ćerki.
Vera ga je zamolila da ponovi šta im je rečeno.
Dok je govorio, postalo joj je jasno da mnogi od tih ljudi nisu znali da borave bez njene dozvole. Jedna žena se odmah izvinila i otišla da probudi decu i spakuje stvari.
Marko i Ana stigli su zajedno.
Ana je pokušala da povede majku u drugu sobu, ali je Vera ostala kraj stola.
„Ovde ćemo razgovarati.“
Pokazala im je papir.
Marko je rekao da je to bio samo nacrt i da ništa nije završeno. Ana je dodala da su želeli da joj olakšaju život, jer je kuća velika i skupa za održavanje.
„O tome ste mogli da razgovarate sa mnom“, rekla je Vera. „Zašto na ovom papiru piše da sam vas ovlastila?“
Odgovor nije dobila.
Tada je pustila sačuvanu glasovnu poruku.
U kuhinji se začuo Markov glas. Govorio je o posredniku i novcu koji bi ostao posle prodaje. Njegova majka pominjala je smeštaj za Veru, uverena da će ona prihvatiti odluku kada sve bude završeno.
Potom se čula Ana.
„Dok se mama vrati, već ćemo sve dogovoriti.“
Vera je zaustavila snimak. Ćerka je gledala u telefon na stolu.
„Jesam li ti ikada rekla da želim da prodam kuću?“ upitala ju je.
Ana je odmahnula glavom.
Ubrzo je stigao advokat. Policija, koju je Vera ranije obavestila da je u kući zatekla nepoznate osobe, došla je dok su gosti iznosili kofere.
Razgovori su potrajali. Vera je objasnila kome je ostavila ključ i kakav su dogovor imale. Pokazala je poruke, kopiju spornog dokumenta i sačuvani snimak. Ana i Marko dali su svoje izjave.
Te večeri kuća je konačno ostala prazna.
Na podu su bili tragovi obuće, u sudoperi gomila posuđa, a u kupatilu tuđi peškiri. Vera je sela u fotelju i tek tada zaplakala.
Prijateljica iz komšiluka došla je da prenoći kod nje. Nije je ispitivala. Skuvala je čaj, sklonila preostale čaše i vratila fotografije na komodu.
Narednih dana Vera je, uz pomoć advokata, nastavila da razjašnjava šta je urađeno sa dokumentima i kome su dostavljeni. Prodaja nije bila završena. Sporno punomoćje i okolnosti njegovog nastanka postali su predmet daljih provera.
Promenila je brave i uredila mesto za čuvanje ličnih papira. Zatim je napravila spisak stvari koje je želela da vrati u uobičajeni red.
Sa Anom neko vreme nije razgovarala telefonom. Zamolila ju je da joj piše, kako bi mogla da pročita poruke kada bude spremna.
Prvo pismo bilo je puno objašnjenja o dugovima, pritisku i Markovim planovima. Drugo je bilo kraće. U njemu je Ana priznala da je pristala da se o majčinoj kući odlučuje bez majke.
Vera je to pismo sačuvala. Pristala je da se sastanu na javnom mestu, ali rezervni ključ nije ponela.
Kada se vratila sa razgovora, otključala je kuću i ostavila torbu na komodi. Fotografije su bile na svom mestu. U dnevnoj sobi čekali su je knjiga i oprano ćebe.
Predveče je zalila cveće, otvorila prozor i sela u svoju fotelju. Na telefonu je stigla nova poruka od Ane.
Pročitala ju je, a zatim odgovorila da sledeće nedelje mogu ponovo da razgovaraju.
