Gubitak bliske osobe u domu donosi šok i mnoga pitanja. Najvažnije je najpre zatražiti medicinsku pomoć ako postoji bilo kakva neizvesnost da li je osoba živa, a zatim pratiti uputstva nadležnih službi. Porodični i verski običaji mogu sačekati dok se ne obave neophodni postupci.
Ovaj vodič odnosi se na osnovne korake u Srbiji. Organizacija službe koja utvrđuje smrt van zdravstvene ustanove može se razlikovati od grada do grada, pa informacije treba proveriti kod lokalnog doma zdravlja ili nadležne službe.
Ako osoba ne reaguje, nemojte sami zaključiti da je preminula
Ako osoba ne reaguje i ne diše normalno, odmah pozovite Hitnu pomoć na 194, uključite zvučnik i pratite uputstva dispečera. Povremeni nepravilni uzdasi ne smatraju se normalnim disanjem.
Kada osoba ne diše normalno, potrebno je započeti oživljavanje prema uputstvima hitne službe. Nemojte gubiti vreme na pripremu dokumentacije ili pozivanje pogrebnog preduzeća dok postoji mogućnost da joj se pomogne. Zavod za urgentnu medicinu Novi Sad naglašava da se kod osobe bez svesti provera disanja i pozivanje pomoći obavljaju bez odlaganja.
Smrt mora da utvrdi lekar
Kada je reč o očekivanoj smrti teško bolesne osobe, obratite se službi sa kojom je ranije dogovoreno postupanje ili lokalnoj zdravstvenoj službi. Ona će vas uputiti kako se poziva lekar nadležan za utvrđivanje smrti, često nazvan mrtvozornik.
Porodica ne može sama da zameni lekarski pregled niti da izda dokumentaciju potrebnu za dalje postupanje.
Na primer, zvanična uputstva JKP „Pogrebno“ Subotica predviđaju prijavu smrti u domu preko Hitne pomoći ili najbliže ambulante u prigradskim mestima. Prevoz pokojnika dogovara se nakon dobijanja odgovarajuće lekarske dokumentacije. To je lokalni postupak, pa u drugim mestima treba proveriti koja služba obavlja ovu dužnost.
Dok čekate, pripremite lični dokument i dostupnu medicinsku dokumentaciju, ako to možete bez odlaganja pomoći.
Iznenadnu ili sumnjivu smrt odmah prijavite
Ako postoje povrede, tragovi nasilja, mogućnost nesreće ili druge nejasne okolnosti, to odmah saopštite hitnoj službi i policiji.
Nemojte prati ili presvlačiti telo, uklanjati predmete niti menjati mesto događaja pre uputstva nadležnih. Ovo ne sme da spreči pružanje prve pomoći osobi koja možda još može biti spasena.
Nemojte sami pretpostavljati uzrok smrti samo zato što je pokojnik bio star ili imao poznatu bolest. Nadležni određuju da li su potrebne dodatne provere.
Pogrebnu službu kontaktirajte radi daljeg postupka
Nakon medicinskog utvrđivanja smrti i potrebnih odobrenja možete dogovarati prevoz, sahranu ili kremaciju.
Od izabrane službe zatražite jasan spisak potrebnih dokumenata i troškova. Član porodice ili prijatelj može pomoći tako što će zapisivati informacije i obavljati pozive, uz saglasnost najbližih.
Običaji su lični izbor, a ne medicinska obaveza
Molitva, sveća, crnina ili okupljanje porodice nekim ljudima mnogo znače. Drugi žele tišinu i uži krug bliskih osoba. Običaji se razlikuju među porodicama, krajevima i verskim zajednicama.
Prekrivanje ogledala ili otvaranje prozora nije neophodno radi sprečavanja nesreće. Nema dokaza da takvi postupci utiču na pokojnika ili bezbednost ukućana.
Ne treba sprovoditi postupke koji oštećuju telo, poput ubadanja iglom, niti slediti zastrašujuće priče o „povratku pokojnika“. Dostojanstven oproštaj ne zahteva povređivanje tela ili izlaganje porodice dodatnom strahu.
Ako palite sveću, postavite je na stabilnu, nezapaljivu podlogu, dalje od zavesa i drugih zapaljivih predmeta, i ne ostavljajte je bez nadzora.
Porodici je potrebna i praktična pomoć
U prvim satima korisno je da uz ožalošćene bude neko ko može da pripremi vodu i obrok, zapiše uputstva ili preuzme deo obaveza.
Niko ne mora da prihvati svaki običaj niti da svoju tugu pokazuje na unapred određen način. Poštovanje prema preminulom može se izraziti molitvom, razgovorom, čuvanjem uspomena ili tihim prisustvom — nakon što su obezbeđeni stručna pomoć i neophodno postupanje.
