Kada mi je prije nekoliko mjeseci stigla poruka nepoznatog muškarca preko aplikacije za upoznavanje, prvo sam se nasmijala.
Imala sam 55 godina, odraslu djecu, stabilan posao i život koji sam godinama pažljivo gradila nakon propalog braka.
Nisam tražila veliku ljubav.
Zapravo, bila sam prilično uvjerena da mi nova veza uopšte nije potrebna.
A onda sam pogledala koliko godina ima muškarac koji mi je poslao poruku.
Imao je 28.
Moja prva pomisao bila je jednostavna – ovo nema nikakvog smisla.
Odmah sam mu rekla da je premlad
Njegova prva poruka nije bila nepristojna niti napadna.
Napisao mi je da mu se dopadaju zrelije žene koje znaju šta žele od života i imaju izgrađen stav.
Odgovorila sam mu gotovo iz pristojnosti.
Odmah sam naglasila da između nas postoji 27 godina razlike i da ne tražim vezu, posebno ne sa muškarcem koji je toliko mlađi od mene.
Mislila sam da će se razgovor tu završiti.
Nije.
Narednog dana ponovo mi je pisao.
Nije pokušavao da me ubijedi da odmah izađemo niti je razgovor usmjeravao samo na moj izgled.
Pitao me kako mi je prošao dan.
Tako je počelo.
Poruke su postale dio moje svakodnevice
U početku smo razmijenili nekoliko poruka dnevno.
Onda smo počeli razgovarati o knjigama, filmovima, poslu, putovanjima i stvarima koje smo željeli uraditi u životu.
Iznenadilo me koliko tema imamo.
Naravno, razlika u godinama bila je očigledna.
Odrasli smo u različitim periodima, imali različita iskustva i nalazili se u potpuno različitim životnim fazama.
Ali razgovori su mi prijali.
U jednom trenutku shvatila sam da čekam da mi se javi.
To me istovremeno radovalo i plašilo.
Prijateljice su me upozoravale da budem oprezna
Kada sam najbližim prijateljicama ispričala šta se događa, reakcije su bile očekivane.
Neke su se nasmijale.
Druge su mi govorile da budem oprezna i da ne pretpostavljam da oboje želimo isto samo zato što nam razgovori prijaju.
Razumjela sam ih.
I sama sam sebi postavljala ista pitanja.
Zašto bi muškarac od 28 godina želio biti sa ženom od 55?
Šta će se dogoditi ako se vežem, a njemu sve ovo bude samo prolazna avantura?
Nisam imala odgovore.
Zato sam dugo odbijala da se vidimo.
Onda sam pristala na jednu kafu
Nakon nekoliko sedmica dopisivanja predložio je da se upoznamo.
Bez velikih očekivanja.
Samo kafa.
Pristala sam, ali sam izabrala miran javni kafić i prijateljici rekla gdje idem.
Tog dana imala sam tremu kakvu nisam osjetila godinama.
Pitala sam se hoće li razgovor uživo biti potpuno drugačiji od onog preko telefona.
Čim je stigao, napetost je počela nestajati.
Razgovarali smo gotovo jednako lako kao prethodnih sedmica.
Kafa koja je trebalo da traje pola sata pretvorila se u nekoliko sati razgovora.
Kada sam krenula kući, znala sam da ovo više nije samo bezazleno dopisivanje.
Najviše me plašilo šta će drugi reći
Nisam se plašila samo razlike u godinama.
Razmišljala sam o reakcijama djece, prijatelja i ljudi koji bi nas vidjeli zajedno.
Znala sam kakve komentare ovakve veze mogu izazvati.
Da je situacija obrnuta i da muškarac od 55 godina izlazi sa ženom od 28, vjerovatno bi reakcije bile drugačije.
Ali onda sam sebi postavila važnije pitanje.
Da li zaista želim donositi odluke o sopstvenom životu prema tome šta će pomisliti ljudi koji u tom životu ne učestvuju?
Odgovor sam već znala.
Ne znam šta će biti za pet ili deset godina
Nisam odjednom prestala razmišljati o našoj razlici u godinama.
Naprotiv.
Postoje ozbiljna pitanja o kojima razgovaramo – porodica, budućnost, različite životne faze i očekivanja koja imamo jedno od drugog.
Ne pokušavam da se pretvaram da 27 godina razlike ne postoji.
Postoji.
Ali sam prestala unaprijed odbacivati nešto što me čini sretnom samo zato što ne izgleda kao odnos koji drugi očekuju.
Ne znam gdje ćemo biti za godinu, pet ili deset godina.
Možda će naša priča trajati, a možda neće.
Ali sa 55 godina naučila sam nešto što sa 25 nisam znala.
Ne moram imati odgovor na pitanje kako će se nešto završiti da bih sebi dozvolila da uživam u onome što imam danas.
