Meteorolog Nedim Sladić podelio je analizu koja pokazuje koliko se klima u Sarajevu promenila u odnosu na predindustrijski period. Rezultati su posebno upečatljivi kada je reč o letima sa najmanje 47 dana tokom kojih temperatura prelazi 30 stepeni.
Analiza je zasnovana na podacima meteorološke stanice Sarajevo–Bjelave Federalnog hidrometeorološkog zavoda Bosne i Hercegovine za period od 1951. do 2025. godine.
Tokom posmatranog leta, između 1. juna i 31. avgusta, u Sarajevu je zabeleženo čak 47 dana sa temperaturom višom od 30 stepeni Celzijusa.
Takvo leto bi u predindustrijskim klimatskim uslovima predstavljalo gotovo nezamislivo redak događaj. Danas se, međutim, verovatnoća njegove pojave dramatično povećala.
Nekada jednom u više od 5.000 godina
Prema predstavljenoj analizi, u predindustrijskoj klimi, odnosno u periodu između 1850. i 1900. godine, procenjena verovatnoća leta sa najmanje 47 vrelih dana iznosila je svega 0,019 odsto.
To znači da bi se, prema centralnoj proceni, takvo leto moglo očekivati približno jednom u 5.247 godina.
Pošto za Sarajevo ne postoje direktna lokalna merenja koja obuhvataju čitav predindustrijski period, ovaj podatak predstavlja statističku procenu, a ne zabeleženu učestalost. Zbog toga je i stepen neizvesnosti veći nego kod savremenih podataka.
Ipak, osnovni zaključak ostaje veoma jasan – ekstremno topla leta postala su neuporedivo češća.
Verovatnoća porasla na približno 60 odsto
Za referentni klimatski period od 1991. do 2020. godine verovatnoća leta sa najmanje 47 vrelih dana povećava se na približno devet odsto.
Kada se posmatra period od 2000. do 2025. godine, ona raste na oko 22 odsto.
Pri današnjem nivou globalnog zagrevanja od približno 1,4 stepena Celzijusa, procenjena verovatnoća dostiže oko 60 odsto. Statistički posmatrano, takvo leto sada bi moglo da se pojavi približno jednom u 1,7 godina.
Centralna procena tako pokazuje da je sarajevsko leto sa najmanje 47 vrelih dana danas oko 3.140 puta verovatnije nego u predindustrijskoj klimi. Analiza sa stanice Bjelave obuhvata podatke od 1951. do 2025. godine i ukazuje na izrazito povećanje učestalosti ovakvih leta.
Očekivani broj vrelih dana porastao gotovo šest puta
Promena se ne vidi samo u verovatnoći ekstremnog leta, već i u prosečnom broju vrelih dana.
U predindustrijskim klimatskim uslovima Sarajevo bi tokom jednog leta u proseku imalo približno 8,7 dana sa veoma visokim temperaturama.
Danas se očekuje oko 51,3 takva dana tokom letnje sezone.
To predstavlja gotovo šestostruko povećanje i pokazuje da ono što se nekada smatralo izuzetkom postepeno postaje deo uobičajenog leta.
Drugim rečima, klimatske promene ne znače samo da su prosečne temperature nešto više. Menja se čitava raspodela verovatnoće, pa događaji koji su ranije bili izuzetno retki postaju sve učestaliji.
Ekstremna leta postaju novi standard
Sladić je poručio da ovakvi podaci ukazuju na potrebu prilagođavanja novim klimatskim uslovima.
Dugotrajni periodi visokih temperatura mogu imati ozbiljne posledice po zdravlje ljudi, naročito starijih osoba, dece i hroničnih bolesnika. Veća vrućina utiče i na potrošnju vode i električne energije, poljoprivredu, gradsko zelenilo i opasnost od izbijanja požara.
Gradovi poput Sarajeva dodatno su izloženi efektu urbanog toplotnog ostrva. Beton, asfalt i zgrade tokom dana upijaju toplotu, a zatim je sporije oslobađaju, zbog čega noći mogu ostati neprijatno tople.
Prilagođavanje zato podrazumeva više zelenih površina i hlada, bolju zaštitu stanovništva tokom toplotnih talasa, racionalno korišćenje vode i spremnije službe za reagovanje na požare i druge posledice ekstremnih vremenskih uslova.
Kiša privremeno smanjila opasnost od požara
Sladić je preneo i objavu organizacije Eko akcija u kojoj je navedeno da je kiša ugasila tada aktivne požare na području Bosne i Hercegovine.
U upozorenju je, međutim, istaknuto da opasnost nije potpuno prošla i da bi pojedina požarišta mogla ponovo da se aktiviraju ukoliko se zemljište i vegetacija brzo osuše.
Takve okolnosti dodatno pokazuju vezu između dužih toplih i sušnih perioda, stanja vegetacije i povećanog rizika od širenja vatre.
Iako jedna kiša može privremeno ugasiti ili usporiti požare, dugoročna zaštita zahteva stalno praćenje terena, brzu reakciju nadležnih službi i oprez stanovništva.
Brojke pokazuju razmere promene
Najvažnija poruka analize nije samo da je jedno sarajevsko leto bilo izuzetno toplo. Mnogo je važnije to što se verovatnoća takvih leta promenila u odnosu na klimatske uslove koji su postojali pre intenzivnog globalnog zagrevanja.
Leto sa najmanje 47 vrelih dana nekada bi predstavljalo događaj koji se, prema proceni, pojavljuje jednom u nekoliko hiljada godina. Danas njegova procenjena učestalost iznosi približno jednom u 1,7 godina.
To znači da ekstremna vrućina više nije udaljena mogućnost, već pojava na koju se gradovi i stanovništvo moraju dugoročno prilagođavati.
